Nas nema više
u rumenim jutrima
dok sunce se budi,
nema nas više
u noćima kada
jauče violina cigana.
Nema nas više na
stazama zaljubljenih
po kojima šeću
neki novi parovi.
Dobro jutro, domovino!

Mi smo crveni makovi
u zlatnoj pšenici,
naše ruke su
dozrijelo klasje
koje lahor miluje.
Naše su kose
tek prolistalo lišće
u prostranim šumama.
Naša je krv
nabujala rijeka
koja teče vašim poljima.
Naše su oči plavo
nebo hrvatsko.
Dobro ti jutro, zemljo draga!

Nas nema više s vama,
mi smo pjesma
u vašim grudima,
mi smo Sloboda
u vašim srcima.
Dobro ti jutro, domovino
naša!