U noćne sate posjećujem perone
i ispraćam ljude meni posve strane
volim ta čudna svjetla, te neone
tu ljudsku vrevu i mirise znane.

Ne znam kuda idu, ne znam tko su
za sretan put mahnem im rukom
dok s prozora brišu blistavu rosu
lijepo se opraštam s neznanim pukom.

Neki mi mahnu, večina i ne
ja mašem svima, a ne znam tko su
volim se tako uljuljat u sne
da mašu mi svi brišući rosu.

Ivica Grgić "Dosanjana lira" Redak,20I3.