Duge su noći bez dragih usta
bez poljubaca, nalik su mrenju
u mutnom oku tek zadrhti suza
iskrenost osame, nalik snoviđenju.

Jastuk je hladan kao avet bijela
postelja gruba od trnja samoće
u praznoj duši čuje se jeka
ludih demona u umu što noće.

I teku sati samotni od jeze
ne pričam više ni sam sa sobom
kroz mutna me okna gledaju breze
ja plačem draga, plačem za tobom.

Ivica Grgić "Dosanjana lira" Redak,20I3.