Heinz Günther Konsalik  (1921. – 1999.)

Konsalik zählt zu den erfolgreichsten deutschen Schriftsteller der Unterhaltungsliteratur. Bis zu seinem Tode veröffentlichte er Romane mit einer Gesamtauflage von rund 80 Millionen Exemplaren.

Aus dem Roman „Das Riff der roten Haie“

Er schwamm näher; mein Gott, Muscheln! Schwarzlippige Austern… Eine an den anderen, eine űber der anderen…

Er tauchte auf.

Vor ihm schob sich Tamas Gesicht aus dem Wasser.  Das schwarze Haar tanzte auf den Wellen. Die weiβen Zähne lachten.

Er blickte hinűber zu den Kokosnuβ-Bojen vor der Bucht.

„Dort ist doch die Bank“

„Hier auch—Hier besser…“

Sie tauchten weiter, brachen die Austern aus der Bank, steckten sie in die Flechtbeutel, die sie schräg űber der Schulter trugen, schwammen zurűck, schafften die Beute ins Boot, tauchten wieder. Es war jede Farbe aus der Tiefe.

Heinz G Konsalik: Das Riff der roten Haie

E-Buch Amazon

Živjeti ranu mladost u totalitarnoj, ratnički nastrojenoj državi mora ostaviti traga. Tako je Konsalik djelovao kao ratni dopisnik iz Francuske, ali očito nije udovoljio očekivanjima rigidnih njemačkih vlasti pa je bačen na istočni  front, noćnu moru svakog tadašnjeg Nijemca, gdje je teško ranjen. Nakon rata  postaje urednik jednog njemačkog časopisa, ali nakon  svjetskog uspjeha romana „Liječnik iz Staljingrada“ Konsalik uzima status slobodnog umjetnika i uskoro postaje jedan od najuspješnijih književnika pripovjedne književnosti našeg doba.
Napisao je više od 180 romana koji su danas dostupni  čitatelju prvenstveno kao e-knjige. Njegove romane karakteriziraju dvije posebnosti; iskustvo uzbudljivog života i nesputana, moćna maštovitost.

Roman: „Greben crvenog morskog  psa“ ( Das Riff der roten Haie)

Kada iznenadno nevrijeme pustolova  Rona Edwarda izbaci na nepoznat, od svijeta potpuno izoliran otok, on počinje shvaćati da je pronašao Izgubljeni raj; ljubav svog života i susretljive otočane koji daleko od civilizacije žive svoje jednostavne živote ispunjene međusobnim poštivanjem, prijateljstvom i pomaganjem.
No kako svakom raju mora prijetiti neka pošast, tako i otoku Tonu’ Ata prijete morske psine koje napadaju ronioce bisera kojima se daruju novorođena djeca.
Vidjevši kakvo se bogatstvo krije u uvali iz koje se vade biseri, Ron odluči prodati bisere kako bi na otok uveo sve dobre tekovine civilizacije; struju, električne aparate,  lijekove, zanate… Ponavlja se ona faustovska  i prometejska priča o stvaranju, ali i priča o opasnostima od kojih je morski pas  najmanja. Kada Ron ispisuje listu potrebnih stvari koje će kupiti kako bi pomogao  otočanima, on shvaća da na kraju liste treba dodati i oružje jer pohlepni i beskrupulozni pirati, predatori  svih boja krstare morima i ubijaju za malo mirisa novca. S njima se može razgovarati samo jezikom koji razumiju- oružjem. Uz direktnu, opipljivu opasnost postoji i ona neopipljiva, šira, ali jednako opasna. Političari i vlade atomskim eksperimentima  uništavaju atole u Pacifiku na kojem se radioaktivnost kumulira.

.
Marija Juračić