Moja ulica

1475842_674245772609392_1509279815_n

U mojoj ulici još lišća ima
od posečenog stoletnog hrasta
slomljenih grana osušene breze
i vetra
vetra koji me umara
koji se ruga
i baca prašinu u lice.

Ima i Sunca
ali nekog dalekog
onog koje ne greje
već zimu u kosti uvlači
i stvara oko srca
neke nove strahove
od budućih dana.

U moju ulicu
nikad ne stiže proleće
jer ima neka rampa začarana
i čudni vozovi kraj nje jezde
sa kraja na kraj beskraja
vukući mračne terete
preko trulih šina.

Ako dođeš u moju ulicu
ne znam kako ćeš me pronaći
kad gomila bršljana skriva
moje poslednje sklonište
a trnovi venci
svuda se viju u krug
i nikad ne cvetaju.

Možda ti ova pesma
jedini pokaže put
a ljubav, vera i nada
otvore masivna vrata
ali požuri, hitaj
život je tako kratak
da ne bude prekasno
i uzalud.

 

13 komentara za "Moja ulica"

  1. mirko popović
    mirko popović
    10/11/2015 at 2:48 pm Permalink

    Pod dalekim Suncem umjesto rajskog sjaja koji je grijao dušu, u kome je rastao naš bivši život, sada tumara vjetar i umara tjeskoba. Iako je ono uvijek isto, dođe vrijeme kad ga ne gledamo na isti način: „Ima i Sunca / ali nekog dalekog / onog koje ne greje / već zimu u kosti uvlači
    i stvara oko srca / neke nove strahove / od budućih dana“
    Sjajan je opis ulice i doslovno zarobi čitatelja! U ulicu (iz koje se nose slike odrastanja… ako sam na pravom tragu pjevanja, ako sam zalutao neka mi oprosti pjesnikinja) više ne stiže ono proljeće kakvo smo upamtili. Sada iza njene (ulične) rampe „čudni vozovi jezde / sa kraja na kraj beskraja / vukući mračne terete / preko trulih šina“
    Bilo da je posljednje stanište u „Mojoj ulici“, ili je prazna i davno napuštena, pjesnički subjekt će istinsko traženje vidjeti samo u onom u kome još žive ljubav, vjera i nada… i kaže „Ali požuri, hitaj
    život je tako kratak / da ne bude prekasno / i uzaludno“
    Pjesma tematski kao i ljepotom izražaja dostiže atmosferu koja snažno dodirne i bez ikakvih problema umiješa se u našu svakodnevicu.
    VP, Biljana

  2. Biljana Gavrilovic
    19/11/2015 at 12:50 pm Permalink

    Hvala Mirko na ovako divnom komentaru! Ovo je život sažet u jednu ulicu, moju, svačiju…nije važno, važno je izvući pouku! Toplo pozdravljam!

  3. Marija
    Marija
    10/11/2015 at 5:08 pm Permalink

    Iz snoviđenja. Atmosfera hladnoće i raspadanja. Kao viđenje iza života. Pozdrav, Biljana:)

  4. Biljana Gavrilovic
    19/11/2015 at 12:56 pm Permalink

    Često nismo sigurni gde je granoca između snova (želja) ili jave. nekad smo i zaglavljeni između. Hvala na komentaru, lep pozdrav!

  5. Krebs
    10/11/2015 at 6:28 pm Permalink

    Oslusnuh gluhu prazninu ali negdje tamo zivot zubori….digni se i pohitaj…..VP

  6. Biljana Gavrilovic
    19/11/2015 at 12:53 pm Permalink

    Upravo tako! Uvek ima Sunca!

  7. Dragica Meyer
    Dragica Meyer
    12/11/2015 at 2:15 pm Permalink

    Meni je kao trenutni osecaj, ceznja, pokrivena jesenjom melanholijom. Odlicno docarano!
    Lep pozdrav Biljana!

  8. Biljana Gavrilovic
    19/11/2015 at 12:52 pm Permalink

    Ima svega po malo…ulica je mikro svet života…Hvala…topao pozdrav!

  9. Murtulica
    Murtulica
    12/11/2015 at 6:46 pm Permalink

    Lijepo!!!
    VP Biljana:)

  10. Biljana Gavrilovic
    19/11/2015 at 12:52 pm Permalink

    Hvala!

  11. Biljana Gavrilovic
    19/11/2015 at 12:56 pm Permalink

    Hvala!!!!!!

  12. ENEDIEL
    ENEDIEL
    12/11/2015 at 7:01 pm Permalink

    Ima i Sunca
    ali nekog dalekog
    onog koje ne greje
    već zimu u kosti uvlači
    i stvara oko srca
    neke nove strahove
    od budućih dana.

    U moju ulicu
    nikad ne stiže proleće
    pozz

  13. Biljana Gavrilovic
    19/11/2015 at 12:57 pm Permalink

    Tako se svi ponekad osećamo…hvala na osvrtu!

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.