Arhiva > Darko

Mirisi trešnjinog cveta

Hodam po putu a magla svuda, znao sam pravac, ali po danu, sad tabli nema da pute pokažu, ni ljudi po mraku, nikog da pitam, a možda su zli jer ljudi lažu, i hodam dalje a noge posrću.

Pročitaj cijelu poeziju

Godine neznanja, protekle bez nas

*MOJA ISTINITA NEVEROVATNA PRIČA* Sredinom šezdesetih upoznao sam puno novih drugova, prijatelja, prijateljica. Mladi, često smo pravili žurke /sada se to zove PARTY/. Već u to vreme počeo sam da radim. Preko raznih dopisivanja – nije bilo ovakve elektronike tada – upoznao sam najpre Vesnu, iz Zagreba, pa kasnije i ONU osobu, zvaćemo je dalje […]

Pročitaj cijelu poeziju


Ko će da vrati neznano protekle godine

Nisam kriv jer nisam znao, godine lutanja sam odbolovao, meseci postali preduge godine, tuge su mnoge radosti smenile, a ti si bila, najdraža moja, neznano sama unutar mog srca, bez ljubavi moje, bez nas sa nama, i godine išle, redjani kalendari, svi dani novi postali stari, a ja sam lutao i nisam znao, nikakvog znanja […]

Pročitaj cijelu poeziju


Opet ću proći

Opet ću proći ONIM putem kao i ti onda davno ili možda juče ili uopšte i nisi, moj dragi Andjele ?? Onim putem rastanka sa dobrotom stvarnog i postanka dobrote legende i uspenja visoko, još više tamo gde samo Andjeli žive svoje najlepše časove i čuvaju nas, obične, najobičnije ljude one koji su i pre […]

Pročitaj cijelu poeziju

Nisam ja ovde

Najdraža bliska daljino moja ja nisam stvarno uopšte ovde, tamo sam negde, u tvojoj duši, u osmehu divnom što bole sve ruši, pa pogledaj sebe i vidi me onda, tu sam ja srećan, kod tebe jesam, najmila moja, kod tebe ja.

Pročitaj cijelu poeziju


Sunce oblačnog dana

◘ Putem naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti jurio je autobus. Naš poznati autoput, a dan je bio kasnojesenji, veoma oblačan, povremeno je iz tamnih oblaka lagano plakala kiša. Dan oblačan celim putem.

Pročitaj cijelu poeziju

Lokoti i katanci Gornjeg grada

Stigao sam preko velikog trga do uskog prolaza, preko puta divne poslastičarnice, tamo gde počinju istorijske stepenice prema Gornjem gradu. Lepota istorije, lepota izgleda, lepota sećanja. A sve je to moje razmišljanje sasvim neočekivano prekinula mila, slatka, divna, plavooka i plavokosa devojčica, ljupko me pitajući: “Čiko, vi hoćete gore?”

Pročitaj cijelu poeziju

Tvoje zaboravljene reči

Danas sam našao tvoje zaboravljene reči; strane izbledele malo, hartija nešto starija, žuta, a reči tvoje iza korica, čitam i vidim, opet se setim, tebe iste od danas i onda, radost što donosiš u ranjenu dušu, što lečiš opet sve moje boli, one od znanja i od neznanja, mila moja. Danas sam našao posebnu knjigu […]

Pročitaj cijelu poeziju


Sanjam sve ovo

Besciljna šetnja stazama bola neznanog grada kraj neznane reke, ni ljudi nema, a ruke daleke, a oči skrivene za oblakom crnim što preti danju i noću jedinim voljenim, ni put ja ne znam, ni pravac ne vidim, u nemoći svojoj pomoć ti tražim, veoma veliku, veoma sada, a oči daleke …

Pročitaj cijelu poeziju

Oprosti mi

Oprosti meni, premila moja, što nisam znao za dane protekle, u ranoj zori sam tražio zoru a usred dana svetlost čekao i nisam znao, ni slutio nisam, da posle noći dolazi dan. Oprosti meni za lutanja tvoja, za tvoje staze neznanog puta, jer baš zato ponekad duša mi luta od onog dalekog do ovog sad. […]

Pročitaj cijelu poeziju


prev posts