Arhiva > Darko

Koja je ona, Jelena Janićijević ♥

Po ovim stazama koračam i dalje, u svetu tuge, oholosti, prezira, nerazumevanja, prostih ljudi bogatih nepotrebnim stvarima prestiža a mozgova praznih, sile i pritisaka… Slučajno sam našao tvoju napomenu sa imenom ove dame. Ne znam ko je ona? Dodji mi u snove iz one strane duge, dragi moj sine, pošalji istinu tvome tužnom tati, objasni […]

Pročitaj cijelu poeziju

Celi stan tvojom dušom miriše

                             (Za moga Sašu) Snovi na javi su radosno tužni, neznano dalekih sećanja o tebi, u uredno slož’nim ormanima tvojim i slikama puteva odavno predjenim, poznatih, neznanih, čudnih, dalekih, što znao jesam i znao nisam, sine moj.

Pročitaj cijelu poeziju

Ne Plačem Ja

                                                                                              (Za moga Sašu)   Otišao si mili u bolji svet, Tamo gde nema tuge i jada, Istinu našao na drugoj strani, Iza večite duge života; Pa neka u predivnoj duši tvojoj Uvek u radosti sjaji lepota I neka si andjeo sa andjelima, U večnosti mira i večnosti snova, Sine moj.

Pročitaj cijelu poeziju

Siguran sam

/Toše Proeski: TVOJ 40ti RODJENDAN/

Pročitaj cijelu poeziju

Ostrvo mira u opštoj ludnici

Najpre su srušili moje visine, kulu lepote one, sasvim na vrhu brda, da ne vidim bliske daljine naše, da postanem rob i poput maškare, lude, besciljno lutam i čekam da nečekam, da milost nam daju i osvetle pute one što vode tebi u lepote naše; čekam da nečekam više, veoma se nadam da zla ovog […]

Pročitaj cijelu poeziju

Opet sviće proleće

Sa vrha kradenog najdivnog tornja, onog od svih naših ljudskih imanja, lažljivi silnici zmijskoga lika viču i prete i otrov sipaju na zatočenike nepravo krive, a ulaz im prozorska okna stanova umesto vrata što nam prikovana.

Pročitaj cijelu poeziju

Povratak proleća

Iz zabranjenog života u četiri zida teturaju pijanstva sa slikama uvala palih snova dečaka i kombija u jami na Kosančić Vencu i kombija na putu Obrenovac – Skela. Silom su uzeli snove proleća, silnici ukrali proleće cvetno od onog koji ne poseduje i naravno nema. A on, sasvim antiprotivan, zatočenik dvorca stalog vremena, učesnik slika […]

Pročitaj cijelu poeziju

Zašto je plakao Garo

Nije video jutarnje oči najdraže mace pametne rase, drugu mu uvek, naravi mirne, prijateljicu iskrenu što nema je nigde, da se igraju zajedno, razumeju pogledom uvek mirno, hrane se zahvalno, bez svadje i ljutnje; nije jutros video princezu, niti hod gracilne četvoronožne dame.

Pročitaj cijelu poeziju

Dobro sam ja

Dobro sam ja dok oko mene mobilni mladi poruke vrte, smeju se, sede, bus ljulja prepun, a stare ne glede, vozači novi iz rezerve neke, pa voze krompire, džakove, robu, brze i koče nestašno, naglo, i njima je toplo a nama je zima, al’ veze nema kol’ko nas ima, u hladnom busu, dobro obučen, dobro […]

Pročitaj cijelu poeziju


Nedosanjana jutra

Već odavno ti tajnu znaš Uvek sam u tvome srcu ja, I neka oluja, neka tegoba, Neka nevolja i loših ljudi, I reči teških sa okna portala, Nek’ reše sami nevolje svoje A ti si van toga, i srce moje Kod tebe nek’ daje toplinu snova, Pa hoda i sanjaj, do večeri nove, Do snova […]

Pročitaj cijelu poeziju


prev posts