Arhiva > Darko

Opet sviće proleće

Sa vrha kradenog najdivnog tornja, onog od svih naših ljudskih imanja, lažljivi silnici zmijskoga lika viču i prete i otrov sipaju na zatočenike nepravo krive, a ulaz im prozorska okna stanova umesto vrata što nam prikovana.

Pročitaj cijelu poeziju

Povratak proleća

Iz zabranjenog života u četiri zida teturaju pijanstva sa slikama uvala palih snova dečaka i kombija u jami na Kosančić Vencu i kombija na putu Obrenovac – Skela. Silom su uzeli snove proleća, silnici ukrali proleće cvetno od onog koji ne poseduje i naravno nema. A on, sasvim antiprotivan, zatočenik dvorca stalog vremena, učesnik slika […]

Pročitaj cijelu poeziju

Zašto je plakao Garo

Nije video jutarnje oči najdraže mace pametne rase, drugu mu uvek, naravi mirne, prijateljicu iskrenu što nema je nigde, da se igraju zajedno, razumeju pogledom uvek mirno, hrane se zahvalno, bez svadje i ljutnje; nije jutros video princezu, niti hod gracilne četvoronožne dame.

Pročitaj cijelu poeziju

Dobro sam ja

Dobro sam ja dok oko mene mobilni mladi poruke vrte, smeju se, sede, bus ljulja prepun, a stare ne glede, vozači novi iz rezerve neke, pa voze krompire, džakove, robu, brze i koče nestašno, naglo, i njima je toplo a nama je zima, al’ veze nema kol’ko nas ima, u hladnom busu, dobro obučen, dobro […]

Pročitaj cijelu poeziju


Nedosanjana jutra

Već odavno ti tajnu znaš Uvek sam u tvome srcu ja, I neka oluja, neka tegoba, Neka nevolja i loših ljudi, I reči teških sa okna portala, Nek’ reše sami nevolje svoje A ti si van toga, i srce moje Kod tebe nek’ daje toplinu snova, Pa hoda i sanjaj, do večeri nove, Do snova […]

Pročitaj cijelu poeziju


Ne volim sutone

Ne volim sutone ni magle jesenje što dane nam tamne u svetlosti našoj pa jutro čekamo, pospano budni, daleko bliski i vidni u mraku, najlepših snova nikad presiti, da opet dan svane lepote naše, daljinu da blizu doneti smemo, samo kako mi jedini, posebni, umemo.

Pročitaj cijelu poeziju


Mirisi trešnjinog cveta

Hodam po putu a magla svuda, znao sam pravac, ali po danu, sad tabli nema da pute pokažu, ni ljudi po mraku, nikog da pitam, a možda su zli jer ljudi lažu, i hodam dalje a noge posrću.

Pročitaj cijelu poeziju

Godine neznanja, protekle bez nas

*MOJA ISTINITA NEVEROVATNA PRIČA* Sredinom šezdesetih upoznao sam puno novih drugova, prijatelja, prijateljica. Mladi, često smo pravili žurke /sada se to zove PARTY/. Već u to vreme počeo sam da radim. Preko raznih dopisivanja – nije bilo ovakve elektronike tada – upoznao sam najpre Vesnu, iz Zagreba, pa kasnije i ONU osobu, zvaćemo je dalje […]

Pročitaj cijelu poeziju


Ko će da vrati neznano protekle godine

Nisam kriv jer nisam znao, godine lutanja sam odbolovao, meseci postali preduge godine, tuge su mnoge radosti smenile, a ti si bila, najdraža moja, neznano sama unutar mog srca, bez ljubavi moje, bez nas sa nama, i godine išle, redjani kalendari, svi dani novi postali stari, a ja sam lutao i nisam znao, nikakvog znanja […]

Pročitaj cijelu poeziju


Opet ću proći

Opet ću proći ONIM putem kao i ti onda davno ili možda juče ili uopšte i nisi, moj dragi Andjele ?? Onim putem rastanka sa dobrotom stvarnog i postanka dobrote legende i uspenja visoko, još više tamo gde samo Andjeli žive svoje najlepše časove i čuvaju nas, obične, najobičnije ljude one koji su i pre […]

Pročitaj cijelu poeziju

prev posts