Arhiva > Krebs

U van Goghu zarobljena

  Poljubi me u klasju zrelome tamo gdje vjetar zlato sobom njiše, nježno i suptilno, pogledavas se i ogledas u mojim ocima.

Pročitaj cijelu poeziju

Sapat duse

  Ako ove noci samo ustanem i napustim i ostavim sve , i ustanem, i onako samo krenem, nomadski i tajno ne plaseci se sto ziveci zivot emotivno paloga smrtnika prognanika i vjecitog putnika uzeh sebi slobodu dotaci im savijest. Zasto im dodirnuh dusu? Da li sagrijesih,  Majko, i ako jesam,molim ti se , ne […]

Pročitaj cijelu poeziju

Duša užegla od čekanja

  Duša mi se užegla od čekanja. Četiri decenije živim bez tebe:

Pročitaj cijelu poeziju

Kad te tražih

Kad te trazih trazih te slikama djetinjstva, u bajkama sa sretnim zavrsetkom trazih u svim mogucim formulama zivotnim , novim i starim, u mojoj kosi te trazih dok ti se neka prolaznica useljava u srce, ..bez kofera, na kratko. Trazih u pjesmama bez metafora, trazih te u svirci Orfejeve lire, trazih te u sasu , […]

Pročitaj cijelu poeziju

Jadi jedne none

Ja samo sam zena koja hodi bez cilja evo i sad bih mogla pisati o besciljnosti zivota o , nevaznim , nebitnim stvarima . Bijah sama, i sa tobom samo sama , sa slovima u nocima kad suze poput sicusnih kapljica kisa natapaju mi slova da od tezine pocinju da tonu …u tesku besciljnost , […]

Pročitaj cijelu poeziju

Brat

  Ti , dječače, u tijelu starca, ti boemu ,rođenjem ti  danim ti koji mažeš sreću po tuzi tu na Zemlji, medju tjelesima živućih  prognanika raja.

Pročitaj cijelu poeziju

Ako u nekoj sferi

Ako jednog dana prema meni opet krenes, pun nade i želja da u krilu mome otpočineš … na grudima mojim

Pročitaj cijelu poeziju

Sahnem

Sahnem s tobom, gladna  nježnih riječi u večerima hladnim, gladnim topline u večerima željnim , zagrcnutim u večerima kad ni dodir ispod naših jastuka ne pomaže…

Pročitaj cijelu poeziju

Tko to sapuće u mojoj glavi-Wer flüstert denn da in meinem Kopf

Ich wachte auf und hörte eine angenehme Stimme, die aus der Zimmerecke kam. Erst bewegte ich die Arme, dann die Beine. Nein, diesmal war ich nicht angebunden. Das heisst,dass ich nicht in der Psychiatrieabteilung war. Aber, wo war ich jetzt? Auf einmal wurde mir klar,dass diese Stimme sich an mich wendet und mit mir spricht.

Pročitaj cijelu poeziju

Eoni

U divljim galopu prohujaše eoni a tuga se ponavlja. Škripi poput ringišpila, onog starog u našem parku koji  cvili od rđe u sjećanju, na neku tamo mladost , na neke tamo ljubavi. Sve se  pepelom suše, u nekome životu, u nekom gradu, bez nas. Ti šećeš po mirisnom raju. Zatvorih oči i vidjeh tvoju sjenku. […]

Pročitaj cijelu poeziju

prev posts