Bi ga, ne bi ga…

Bi ga, ne bi ga…

 

                                                         Stanko Petrović

              

                    ……..Pa to je …Casta diva … pjeva Monserat …bljesne u glavi Kikiju dok je slagao papire po stolu slušajući uvodne taktove rastavljenih akorda božanstvene arije. U dnevnom je boravku bilo vruče i mirisalo na poriluk. Srušen zid između kuhinje i dnevna boravka namjerniku nije postavljao dvojbe što će se toga dana blagovati za stolom. Sva su mu  ćula mogla biti aktivirana u neposrednoj blizini pripreme na stolu i štednjaku ukoliko je  pokazivao zanimanje u tom vidu življenja stanovnika kuće. Kikija začudi raspored ispremiješanog namještaja kuhinje i sobe. Kutna je klupa sa velikim stolom stajala u kutu , zatim je slijedio neki polukauč debela naslona, suočen dvama naslonjačima, iza čega se nalazila radna ploha na kuhinjskim elementima i kuhinjska peć na drva.

Kiko započne mukotrpan posao piskaranja. Posao zbog kojeg je došao u kuću Emerika bilo je ispunjavanje oobrazaca kojima su dični administratori stavili svoje šape na selo i seljake, ne bi li dokazali svoju važnost i kao uvijek zakomplicirali i zamutili. A znano je, u mutežu se najlakše sakriju prave namjere. Mrzeći piskaranje, pronašao je olakotnu stranu priče u njemu tako dragoj ariji.

Na putu od dvorišta do dvorišta pratio ga je poslužitelj Luka zbog prirode posla.Bi mu drago što poslužitelj započinje razgovor sa domaćinom tako da on može neometano slušati glazbu. Uživanje odjednom prekrije dosadnu i neatraktivnu stranu administrativne obveze prema stranci koju je posluživao.

          Ti, Luka – izusti Emerik izvaljen preko naslona ležaljke – kaj je negdo vmrl ?

          I ja bi tak rekel.Onda navek tužno sviraju kaj nemreš poslušati – odvrati oslovljeni, sučelice udobno zavaljeni, sugovornik.

          Daj Maro, ščupaj žnoru z toga vraga! Se nemremo spominat – ljutito će Emerik dok su mu bore oko očiju duboko ušle u sljepoočice zbog namrštena  čela. Lica masnog i okruglog poput lune. Doimao se bezlično. Neprestano se cinički cerekao odižući uglove usana. Zatvorenih otvora na licu jedva da bi odudarao izgledom od neke smrežurane, dehidrirane, prezrele bundeve nasađene na odjelo nedostojno čak i pristojnijeg strašila. Luka je za razliku od prethodnika vrlo pristojno izgledao. Prosijed, preplanule kože na pravilno isklesanom licu, bijele košulje zakopčane do posljednje spone na grlu, u svježe izglačanoj plavoj kuti.

          Mara svijajući savijaču, dovrši posao, obrisa ruke o kecelju i pokretom ruke istrgne utikač radio aparata, onako preko gajtana, iz utičnice prekinuvši tako i tijek božanske glazbe. Kiko trgne glavom i otvori usta kao da će nešto izustiti, no samo pogleda onu dvojicu, zatvori usta i spusti glavu prema svojim papirima.

          Dobro Emerik kaj ti ne znaš da v selu imate mrtvika? Si to tak na pamet rekel da je negdo vmrl, il po praf  sê znaš?

          -Ne, ne,…… ja nis……… niš čul!A kaj bi čul, sem se stopram zdigel i krenul kaj bi male prepušćal gnojčinu z paretka v štali. Sem tam metnul one tri juničke …lajnske ….kaj se još nisu obrijale….. Mort ti…….. buš rekel nekaj novoga.- odpiskuta zastajkujući Emerik.

          -Je , pak mrl ti je tvoj Šišek!

          -Vraga moj!Pak po čem je on moj.On je bil moj, kak je sad tvoj – povisi svoj pištav glas prstom upiruć u Luku.

          -Ja sem mislil da ste ti i on pajdaši od negda- nasmijana lica ali ozbiljan u govoru izjavi Luka.

          -Jesmo vraga ! Naj begetat kaj god.Si ti malo obnorel, ti svoru tvoju zakalajsanu!

          – Pak ti si oneej…. popraf za povjest …bumo rekli …maher pak je reči kaj -fakinski se smijujio seoski flozof Luka pootičući sugovornika da započne priču.

          A kaj ti znaš o tem…..tiho će Emerik ne skrivajući zadovoljstvo svojom obavješćenošću .Lice mu se ozari dok je nastavljao.

          – Čuj …..kaj se buju vragi sposvadili za negvu dušicu kad ga bu vlijekeli v svoj aptajlung?- navaljivao je Luka.- Pak ni v selu ni imel nikog komu se mogel navratiti.Sat mu vidim one zelene joči kak švigaju i nigdar nesu na miru, a komaj bi se dočekal meknuti pogled da te v tvoje joči nej pogledal ak se z nim spominaš.

          -Je moj Luka tak je tak.Same naj mi  o vragima i dušici ….em tej je i sam bil bez dušice, pak kaj buju vragi vzeli.To ti je povjest.To ti ni kaj za reči.Ti znaš kaj je on delal za Drugoga rata……… i mam posle.

          – Kak bi znal kad sam se rodil devet let iza rata. Nek ti se moreš i setiti sega kaj se onda pričalo, kaj se zgodilo i kaj se gde pripetilo .Sem kak dečec slušal na čehatvi kak je volel stisnuti kokot na puški i gledet kak čovek pada.

          – Je, se je zapisano.pogleč one papere kraj tebe. Se je tu. To bum jemput objavil. Nek narod zna.Za pokolenja. Imam ja i knigu o tem kaj su oni pisali ali ne baš sê, kak je popraf bilo.Malo su komunisti lagali kak bi lepše ispali.I oni su voleli stisnut pa onda pitat.Puno je dušic odišlo Bogéku za niš, same kaj su nekaj  nekom posmetali il’ se kupovala politička štenga….me razmeš Luka

           Još uvijek ljut što su mu oteli „Casta divu“ kao zadnji , najslađi zalogaj, Kiki podigne glavu s pisma. Ugleda nacereno lice Emerika znajuć da će započeti svoj monolog potaknut i ohrabren Lukinim izazivanjem.

          – Je Šišek je volel hmoriti čoveka više nek kaj na svetu.Ni mu bilo treba biti nit v kakve vojske, a največ mu je bilo dobro……… pozvati hvečer, gda se svetla v ‘iže prižgeju , kakšnu dušicu tera mu je smetala, …………..prek obloka, naj zide van da ga malo treba i …………….onda puči v nega. Sećaš se negve kume Jane ……kad je pokojnog  Đuru zval da zide van, Jana je mam počela prositi ….jaj ne njega ….al je Đurek otpovedal žene da je kakti ponorela i da kaj spelava; i kakti ; kaj bi nega njegov kumić ….a Šišek ni bil sam…….. i ljudi povedaju….. bil je znim ….nu znaš ko…..su isti bili samo kaj Ljigač ni imel jajca puknuti……ma znaš; ma vraga bi ti znal  da je kumu  bil navek dužen………-naceri se široko otvarajuć usta kao da je izrekao šalu a šištav mu glas jedva izađe pred usta -…mu je Đurek decu ‘ranil….Je viš pokojni Đuka, Bogek mu daj duši lehko, je zišel na vrata i zazval Šiška naj ide v ‘ižu ..tak …lepo je bil osvetljen ….stal je na poceku …. of gad je pukel v njega kaj hvu fašineka …kum se skantal , kuma zabečala , gad se obrnul i odišel…

          Pričao je tiho i jedini mu ukras kazivanja bijaše zstajkivanje.Nastavi u istom tonu.Luka ga nije prekidao.

          – Onda je prešel k ustašama.Ni si nigdar oblačil uniforme . Bumo rekli delal je navek više kakti vanjski pomagač. Za praf cinker i egžekutor. Samo je nekakšnu kapu natukel na tintaru….enti  svoru, Išel je z nimi okol samo pred noć ak je treba koga meknuti. Jen su den išli prema Vučjim Jamam i tam na onom mestu kak se z Ovršina spušća v dol …z dola su Mejani nekaj vozili na kol…imali su lepe riđane kaj ti srce stane dok ih vidiš….of gad je zdigel pušku i prvo strelil nju, pak onda njega ….nišće se ni ni snašel…..bil je z onima iz Kloštranskog Zdruga . Of koji je imel čvarke..nekšni rojnik ga..pita….. – A zakej si ti nje sad posmical ….a of  mu veli da oni dobro znaju….a kaj bu mrelce više pital… Ž nimi su bili same trdi dečki…..ne kakšni zaterhižnjaki … i nikom niš ni bilo bistro….. ali ni im bilo ni praf !Tej časnik kaj ti je bil ž nimi ti je bil on Mladen negde od Vičura. Videl sem ga neki dan  na sejmu, pa ga pitam kak je, a on veli dobro.Onda mu velim ..

          – Već si mislim kaj si ga pital…-promrmlja Luka.

          – Je čuj!- oštrije će Emerik.- Ak očeš znati, moraš malo trpeti, jer moram iti po mislima i to lepo slagati … kaj ne zgubim ..ono….nooo ? Kaj sam štel povedati? …… Sejeno! Si me presekel sem zgubil traga ….no ..

          – Rekel si za Mladena – pomogne mu Luka u strahu da će ušutjeti i da će govor “in memoriam” Iveka Piseka zvanog Šiško naprasno završiti.

          – Je viš, sad sem se prisetil gde mi je stala reč. Je on ti je ….znaš Mladen , bil…. prešel onda u Nojzidel pak onda v Štokerau ..

          – Vraži Emerik kak ti to se znaš i kak se to učeno zove ….mislim tam prek. Kak samo zapametiš? –prekine ga Luka dižući mu ugled uz odobravajući smijeh.

          – Ti ne znaš niš! Ne znaš ni s kim se spominaš! Ja sem nutra sto posto i pak ti velim naj me prekidati!….Je! Kad se tej vrak vrnul, joj Bog mi prosti grehe, ti si me rasrdil, ni on vrak i neki dan je mrl, a za mrelca  povedati da vrak  i ni baš lepo. Je, kad se vrnul imal je švapsku uniformu i mam su ga poslali v Bosnu a od tamoka je odišel do Zidanoga Mosta ,  ni do Blajburga stigel i mam ž nim na križni put.

          – A kaj povedaš dalje za Šiška? Je on imel špic name z rata ili je dobil predi?

          – Je , navek je volel kak šišmiš vgristi iz kmice.To ti je po šišmišu bumo rekli …Šiško. Je , onda mi je rekel Mladen da su oni h ustašama videli kak on tamani kak da je ponorel. Njihov bojnik il kak se to onda povedalo tem časnikom, zmislil se i rekel naj ga Mladen mekne…. Zval ga je veli na stran…… i rekel onak po praf …..naj se jemput zdogodi kaj se Šiško nej  vrnul  doma ž nimi….. Ja mu  velim na to, kak nekaj ne bu štimalo,…. jel on je posle itekak živel …a Mladen se zagledel nekam v stran, hračnul i odpovedal kakti : “Mislio sam …budem ga danas , budem ga sutra… teško je suditi čovjeku da iz njeg život izađe…a kad se ipak odlučiš…u tom  on nanjuši ….pa  pobježe …jadna mu majka!” -Je ima Mladen praf. Prvo je Šiško počel tamaniti one kaj su ‘ranili domobrane i ustaše.Ak se negdo navrnul od njih v koju  ‘ižu već se mogel nadati da ga h večer poseti Šiško z nemu sličnima. Tak je hmoril onog bogca ….mojeg kuma brata………bil je  h kolicima ….. ni mogel hodit ….kripl …razmeš? …onda je z bandu živičara odvlijekel Jožinog  joca v šumu pod Ovršine i tam su ga zatukli…tak si je kupil mesto i prešel partizanima …

          U sobi se mogla čuti muha.  Kiko je prestao pisati. Oslonjen rukom o naslon klupe ispuštao je kolutove dima čekajući nastavak jezive priče.

          Je, onda je došlo oslobođenje. Lovili su se križari, al’ je tu i tam neko i          ” usput” zaglavil. Se setim samo onih pet bokcof…jen ni imel ni sedamnajst let…proglasili su je križarom; mali je mel po ostavini onej livadek i lepi komat šume; skinuli su je, gole zvezali žicom,  i potukli… i pak je Šiško bil glavni…To je dugo tak bilo da su ljude otpeljali v Čazmu, pa v radni logor…neke potukli mam, a neki su išli delati…. tam blizu “Vučjih jam” kopale su se  velike jame , oblačile  f deske , se fino i suho , kaj se vu nji’ bu  nametala šenica, zob i kuruza od čiščenja tavanof…je, ali oni kaj su delali iz logora nisu se smeli vrnuti domom, kakti imeli su putra na glavi još z rata ….. tam su je naterali da si kopaju grobeka i onzdek  nuter ž nimi. Bog moj kulko ih je tu samo posmical. Štel je on i partizansku penziju…. kaj ti ga ja znam… pa ga je predsednik borcov oteral… ga je of pital da zakaj bi dobil penziju; za ono kaj je tamanil z ustašama ili za ono kaj je zatukel z partizani; kak da mi ne znamo koga  se trebalo prigutiti kak marvu po negvomu befelu…. ali viš Šiško mu se gadil kak ona lopata za gnoj…treba ti i rabiš ju, ali ne ti z njom lepo biti v smrdlivom društvu …samo posranu lopatu opereš, a morilca to ni moči …ma i oni su ga šteli zatrajati … pak nišće ni štel vragima f peklu zeti veselja …naj se pati vraže telo im dušicu je davno zgubilo ….naj si sami dojdeju po te ostajnke od čoveka….

          – Čuj Emerik, kaj ni išla priča , da si je štel i zeta meknuti..

          – Je Luka …išel ti je pajdaš …a of ga je čekal…..Zadnji čas je primetil da to nije Ivek, pak se onda na čoveka zdral …da kaj on tu dela jer da ga je skor hmoril…i viš na…kulike je spravil na onaj svet a Mladen bi ga denes …bi ga zutra… rat je zminul, Mladen ni bil morilec nek borac popraf … ni mogel pokle samo tak puči vu njega,  i tak je zaterhižnjak zmeknul…….

          – Zmeknul velite? Uključi se Kiko. Prvo i prvo taj pokojni ide  pred Boga kao vi i ja. On će mu suditi! Koliko  li   godina znam Šiška, uvijek je živio  u strahu pred ljudima kojima je učinio zlo. Zatvarao  se svaku večer kao da će ga napasti indijanci….štitnici na prozorima, mrak na dvorištu ..opasan pas… upozorenje osobama koje moraju na dvorište zbog posla…Kaže: “Čujte,… nemojte da vam padne na pamet dojti na moj dvor po kmici …..Morate se najaviti  kaj ne bi u vas pukel”…..Taj  je dečko velik dio pakla odradio …..osim svega, glumite li vi da ste praktični katolici ? Ako jeste , znate da se mogao zadnji čas pokajati, poput razbojnika na križu …zaključi Kiki diskusiju gledano sa svoje strane. Sasvim tiho, kao da se boji probuditi neko usnulo dijete Emerik će kroz zube:

          -Ni Bogek maček …ni! …Najte vi meni te vaše doktorske škole pod nos metati …… naj vam vaš Luka pove…..se buju vragi potukli oko njeg f čiji aptajlung  pe ……..

          Putem je bila pratnja agresivni puran i domaćin.Puran ćurlikajući bijesan što se namjernika ne može dočepati, a domaćin brbljajući nerazgovjetno batinom branio naše noge od oštrog  puranovog kljuna.

          Krenuše u donje selo. Pred Šiškovom drvenom kućicom, obraslom bršljanom, stajao je crni drveni križ sa vezenim ručnikom od lanena platna, kako je ovdje običaj.

Luka se strese, izusti neku psovku pa nastavi:„Nemam ja nikaj proti nikomu povedati i ni me briga, pogotovo kad je mrelec u pitanju, ali taj je Šiško šefe stvarno bil gad kakvog treba iskati i se me nekaj sprešlo, nekakvi trnci čez kičmicu, gda sme prešli kraj negve ‘iže .Me razmete ? Kiko je ušutio.Nije mu dao za pravo, niti mu je oponirao, samo se ispuni nekom težinom i  neobjašnjivom mukom, pa okrenu auto i uputi se kući.

– Moj Luka, sutra ćemo nastaviti posao u donjem selu. Nije nam takva sila da to mora biti baš danas dok ovdje plešu vrazi i vještice….

 

Rječnik kajkavskih izraza: negdo-netko, vmrl-umro, navek-uvijek, žnora-gajtan, spominat-razgovarat, mrtvik-mrtvac, po praf-uistinu, se-sve, stopram-upravo, zdigel-ustao, prepuščal-propustio, paretek-dio staje, nisu se obrijale-nisu se olinjale, mort-možda, begetal-brbljao, obnorel-poludio, svoru ti zakalajsanu-psovka, o tem-o tome, mam-odmah, pripetilo-dogodilo, čehatva-čehanje perja, popraf-zapravo, hmoriti-ubiti, z nim-s njim, ‘ranil-hranio, skantal-pao, zabečala-zaplakala, obrnul-okrenuo, odišel-otišao, cinker-tužibaba,uhoda, meknuti-maknuti,ukloniti, spuščati- spuštati, nišče-nitko, posmical-pobio, mrelci-mrtvaci, ž nimi-s njima, trdi-tvrdi, zaterhižnjak-onaj koji potrati,zatire kuću, Vičure-selo u Moslavini, zapametiš-zapamtiš, tamoka-tamo, špic name-nadimak, predi-prije, ponorel-poludio, hračnul-pljunuo, odpovedal-odgovorio, joca-oca, pet bokcof-pet siromaka, onzdek-onda, zatrajati-uništiti, ostajnke-ostatke, zutra-sutra, aptajlung-odjeljak, pe-ide

5 komentara za "Bi ga, ne bi ga…"

  1. Marija
    Marija
    05/03/2015 at 9:38 pm Permalink

    ispr.spunjavanje oobrazaca
    / Dijalog živ, slikovit, istrgnut iz života, kao da si ga “snimao u živo”, a tema od koje se još dugo nećemo odmaknuti. 🙂

  2. staša
    05/03/2015 at 9:43 pm Permalink

    Hvala na ispravci …to je zapis iz mog dnevnika…o čovjeku koji je zaista bio đavolski poseban…VP

  3. ENEDIEL
    ENEDIEL
    06/03/2015 at 12:03 am Permalink

    tema je teža,ali stil prepričavanja malo smanjuje napetost i dodaje dozu humora Naj begetat kaj god.Si ti malo obnorel, ti svoru tvoju zakalajsanu!
    pozz ( guštala u domaćem izgovoru )

  4. stefi
    06/03/2015 at 5:01 pm Permalink

    To je način pripovijedanja gdje je Stanko doma,vrlo je interesantno štivo za čitanje iako je tema vrlo ozbiljna.Biti će to jedno vrlo uspješno djelo.Pozdrav.

  5. nives
    nives
    06/03/2015 at 9:21 pm Permalink

    Prica je jezovita u skladu s temom, kraj se uklapa odlicno. Dijalekt donosi toplinu, izraze koji bude sjecanja.
    Jako uspjelo.:)
    Lijep pozdrav Stasa!

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.