Devojčica i dečak

Bio je pravi mršavko, dosta visok, slatkiš plavooki pravi. Dole na Kosančićevom Vencu provodio više slobodnog vremena vikendom i posle škole po podne nego u svome stanu sa roditeljima i sestrom. Dole je bilo dečije igre po ulicama koje su i danas sa turskom kaldrmom, deo retkih beogradskih ulica koje su ostale takve.

A tu je živela i jedna seka, malena i slatka, isto plavooka, ali i u to vreme prava pametnica. Dok su klinci iz društva virili kroz neke izgrebane delove prefarbanih i prekrivenih uličnih stakala da bi videli gole ženske modele koje su studenti likovnih umetnosti u sali unutra crtali, ova slatka seka se igrala sa lutkicama od krpe, gume i kaučuka, kao i gomilom male odeće i krpica, ili sa drugaricama poskakivala na uglu po nacrtanim kvadratima razne dečije igre…

Jednom, dečak se naljutio na devojčicu, Ne sećam se razloga, ali zašto i o dečijim razlozima? Ali znam, on je rekao:  – Vrati mi sve što sam ti dao, i moje olovne vojnike, sve klikere, i 2 krpene loptice, i 2 stripa, sve da mi vratiš. A ja tvoje lutkice nisam ni uzimao…

A ona, mala slatka pametnica, reče: – Nemoj se ljutiti, naravno da ti sve odmah vraćam. Idem časkom gore do mame. Ali, ja ću ti i pored tvojih stvari dati i još nešto, meni sve to ne treba. Juče smo dobili veliki paket od teče iz Amerike, zamisli, bilo je i 4 gumene lopte, i nekih pljosnatih žvaka, pa nekih mekanih bombona… Daću ti po neki komad, sačekaj…

Mala slatka devojčica je onda brzo i otišla i vratila se noseći 2 velike papirne kese, i nove i stare stvari, sve dajući onom mršavku. A dečak je pogledao nju baš onako kako samo on to ume, pa je rekao: – Izvini, molim te… Nisam stvarno ljut na tebe… Hajde, posle ćeš vratiti te stvari natrag, a sada idemo malo da se igramo žmurke. Samo nas dvoje… U redu?

I otišli su. Njih dvoje. Ono ostalo dečije društvo je i dalje virilo kroz uske ogrebotine na obojenim uličnim prozorima gledajući gole ženske modele, a njih dvoje su već žmurili i jurili se oko debelih stabala mirisnih lipa na Kosančićevom Vencu. Onom sa turskom kaldrmom.

A danas… Taj plavooki dečak i ta divna pametnica… Možda je bilo tako a možda i nije… Možda je ovo samo deo jednog velikog sna… i sećanja… na plavookog dečaka i plavooku devojčicu… na vreme koje ipak još uvek nije prošlo. Na vreme koje je danas donelo juče… Sećanje na vreme za sutra… Na ono najlepše u životu…

(Bgd, 20.Apr.2017)

6 komentara za "Devojčica i dečak"

  1. boba grljusic
    04/06/2017 at 7:15 am Permalink

    sjećanje na dane nevinosti oplemenjuje sadašnjost
    pozdrav tebi

  2. sibila
    04/06/2017 at 8:16 am Permalink

    Nije važno što je bilo, a što nije, ako sve san je bio.
    Bilo da je figurativno snom opisana stvarnost ili kao san doslovno rečeno, njegovati ga treba.
    Ti to i činiš…
    Pozdrav 🙂

  3. Marija
    04/06/2017 at 10:09 am Permalink

    Vrati mi sve što sam ti dao, i moje olovne vojnike, sve klikere, i 2 krpene loptice, i 2 stripa, sve da mi vratiš. A ja tvoje lutkice nisam ni uzimao…
    – Simpatično. prve ljubavi! 🙂

  4. Darko
    04/06/2017 at 11:00 am Permalink

    ~~ Hvala puno Bobo, upravo je tako… U sećanjima, onim lepim…uvek… Pozdrav ~~

  5. Darko
    04/06/2017 at 11:06 am Permalink

    ~~~ *Sibila ~~ Ovo je veliki deo stvarnih dogadjaja i samo malo snova /fikcije/ JER SAM I JA TU NEGDE UČESNIK… Lepote toga se ne zaboravljaju… Svi smo postali ljudi ali su mnogi od nas i dalje velika deca i onda snivamo budni. Te lipe su i dalje začudo na istom mestu, ljudi su tamo drugi…ali su sećanja i dalje sveža… Ovo je film sna o stvarnosti nekih lepih godina, a veoma povezano za sadašnje moje stanje čekanja ljubavi… To nije ta slatka seka, ipak… Pozdrav Vama i velika hvala, Sibila ~~~

  6. Darko
    04/06/2017 at 11:11 am Permalink

    ~~~ *Marija ~ hvala Vam na ovom isečku… Da, tada su bile olovne figurice i krpene lopte i lutkice sasvim obične…Plastika i gumene /pa posle prave lopte/ došle su znatno posle… Ovo je baš opisana prva simpatija, kao simfonija devojaštva u okvirima jednog lepog prostora sa turskom kaldrmom umesto asfalta… Pozdrav ~~~

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.