Harlekinov žulj

Duga jesenska noć brujala je mirisima, šaputala je dodirima, pružala ruke prema zvijezdama.

Harlekin je imao nastup. Njegova maska već se ofucala, pomalo nestala, otkliznula za zrncima znoja. Njegovi koraci su bili sigurni. Kamo je kročio nije ostavljao tragove. Poput sjene klizio je pozornicom, njegovo uže cviljelo je tiho tugaljivu melodiju.

Nitko nije znao Harlekinovu tajnu. Jedan nezgodan žulj, na malom prstu, već stalni pratitelj, prijatelj rekao bi žulj, napast pomisli Harlekin kad god svuče čarapu.

4 komentara za "Harlekinov žulj"

  1. Marija
    21/10/2016 at 9:06 am Permalink

    Dok ih gledamo, te koji stvaraju iluziju i zabavljaju nas ili zaista očaravaju, ni ne mislimo koliko su i oni ispod maske ranjivi i krhki.
    Neka Harlekin zanemari žulj i neka dalje dolazi pod te varljive reflektore. Njegovo je srce srce pjesnika.:)

  2. Aljoša
    21/10/2016 at 9:42 am Permalink

    Svi se nekad nažuljamo, ali valja nama dalje 🙂

  3. songfordead
    21/10/2016 at 12:14 pm Permalink

    banane

  4. Dragica Meyer
    21/10/2016 at 2:49 pm Permalink

    Nije lako glumiti veseljaka i blesu, kad žulja, a mora jadan! Lep pozdrav 🙂

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.