Ispod duge

Koračam nečujno

pazeći da te ne probudim

a znam da to je

san bez lica bez povratka

 

u glavi mi divlja jugo

raznosi magle kroz mutne tišine

po srcu se legu pijavice

u dubinama sve je

neuhvatljivo bezglasno hladno

 

dok suze krune trepavice

nedostaju spori koraci

nema te na vratnima

ovdje je tako tiho

 

ne dam te nebu ne još ne odlazi

samo jedan pogled daruj mi

dugujem ti zadnji zagrljaj

 

ne pomažu molitve

čujem prazninu

olovnu

duboku

tešku

 

Bože pokaži mi

kamo pospremiti tugu i ovaj križ  

 

2 komentara za "Ispod duge"

  1. boba grljusic
    boba grljusic
    26/05/2020 at 4:40 pm Permalink

    Prekrasna je koliko pretužna
    podarit će ti vrijeme lijek za tugu ,neće ona nikad prestati potojati samo će mijenjati haljine -sad je srna
    pozdravljam te

  2. Suzana Marić
    Suzana Marić
    26/05/2020 at 9:34 pm Permalink

    “dugujem ti zadnji zagrljaj

    ne pomažu molitve
    čujem prazninu
    olovnu
    duboku
    tešku
    Bože pokaži mi
    kamo pospremiti tugu i ovaj križ ”
    Ostaje križ sa tugom u nutrini našoj, Nevenka.
    Prekrasna u svojoj tuzi. Laku noć ti želim !

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.