Kolo

KOLO

Nemušti huk u gluvo doba
da li je vapaj ili pesma?
Na stoletnom drveću crvene se grane od konaca
na ispucaloj zemlji pobacane kolevke
uvele od nebrojenih jeseni.
Kao bele zastave predaje
vijore se velovi neprošenih devojaka
na vrhu kućerka istrulela jabuka
koju niko nije upucao.
Na krovu bez crepa sito bezdetne majke
kao dobrodošlica snaji
na zidu pored vrata
u belom pravougaoniku sa crnim okvirom
slika sina jedinca
na ogradi zarđala bodljikava žica
na izvrnutoj klupi preci bez lica.
Svetlost daje podmukla mesečina
buklija je puna nikada načeta
u avliji krug od suza i svitaca
kolo igraju nerođena deca.

Miloš Marjanović

4 komentara za "Kolo"

  1. Marija
    Marija
    28/05/2019 at 8:40 am Permalink

    Stihovi djeluju gotovo nadrealno, a nisu. Što čovjek može učiniti životu, neka zvijer ni ne pokuša!

  2. Milos Marjanovic
    29/05/2019 at 11:48 pm Permalink

    Teško je kada ružni snovi postanu java.Zato lepim rečima i dobrim delima prkosimo lošim snovima.
    Veliki pozdrav

  3. katarinab
    katarinab
    29/05/2019 at 10:05 pm Permalink

    Miloš, pjesma beskrajne tuge i bola, pogađa u srce.
    “Svetlost daje podmukla mesečina
    buklija je puna nikada načeta
    u avliji krug od suza i svitaca
    kolo igraju nerođena deca.”
    Pozz..

  4. Milos Marjanovic
    29/05/2019 at 11:49 pm Permalink

    Hvala.
    Veliki pozdrav.

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.