mola sve

molaj mi ruku

ti bi poletit priko mora modrega

uvis prima suncu i zvizdi Danici

tamo di sve miruje i ništa se ne čuje

pa mi niko ne kida živce kada

hrope i deku  povuca na sebe

tamo je toplo

pa bi moga i namrčit koji stih

što dušu tanjće bocka

a drži bandu zate

da mi ruku ne molaš

da me ne probudiš

neka tice leptiri i čele letu

a stih moj jubavni na prsi tvoje sleti

jerbo niti hropeš niti mi deku natežeš

jadno puno vajaš jedina moja

ma isto kadikad debelo nevaš

molajmo ćakule

pusti me još malo ćulit

ozimac svari i Bakarska dva baškota

za cupat iz muškadura izvadi

a tovara osedlaj vridno moje

jerbo zora  neće  čekat na  nas

2 komentara za "mola sve"

  1. dankobacic
    dankobacic
    08/11/2018 at 5:11 pm Permalink

    PONEKAD ČOVJEK POŽELI SAMOĆU I TREBAO BI BAREM PET MINUTA POSVETITI SVOJOJ SAMOĆI DA BI O SEBI RAZMISLIO JER OKOLINA GA DANAS TOLIKO NAPADA DA JE JEDNOSTAVNO OGUGLAO NA PRIGOVARANJA I TREBA DA MISU SASLUŠA DO KRAJA A NE DO POLA A OSTALO MU IZ TRBUHA IZLAZI

  2. Tonka
    Tonka
    09/11/2018 at 11:06 am Permalink

    Ma bravo, uživam u svim našim dijalektima, a da nam treba mira i samoće,o da, čak i češće nego želimo priznati. Pozdrav

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.