OLUJNO MORE

Kad se sve smiri i utiša,

kad dobri duh se vrati k meni,

pitat ću ljude kuda strašno žure,

u očima otkud ta praznina.

 

Kad dobri duh se vrati k meni

i napije vode iz moje čaše

on će po noći kraj mene leći

i šaptat mi stihove u sate kasne.

 

Tad pitat ću ljude što li to ima

u svakom danu, u gužvi, u vrevi,

zar nije bolje živjeti ovako

u moru mojem oluji čuvstva.

4 komentara za "OLUJNO MORE"

  1. Marija
    Marija
    29/12/2019 at 3:13 pm Permalink

    Izvrsno nosiš temu. Žurba i praznina vode se ruku pod ruku, a čovjek postaje automat zarobljen u žurbi vremena. Posebno mi je lijepa druga strofa. Šaputanje stihova – jedna od vrijednosti života. I kroz olujno more valja znati broditi. 😀

  2. Jadranka Ivanovic-Bolog
    29/12/2019 at 3:21 pm Permalink

    Hvala draga Marija, upravo tako i jeste kod mene momentalno – zurba i trka sve zbog nekih prolaznih materijalnih stvari. Nadam se da cu uskoro imati i jedan duzi predah, onako par godina da ne razmisljam o istom…Najljepsi pozdrav Marija :))

  3. Mihaela
    Mihaela
    29/12/2019 at 7:17 pm Permalink

    Čovjek u nemirnom moru života sanja o pravim, vrijednostima koje žurba gura u drugi plan. Sviđa mi se čist, jasan izraz:)

  4. Jadranka Ivanovic-Bolog
    02/01/2020 at 12:14 pm Permalink

    Hvala najljepsa Mihaela

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.