Piano

PIANO

 Rekla mi je svoje ime,
 a i ja moje, njoj znano,
 na početku nove zime,
 to zazvuči ka' piano.

 Izgovarajuć' još nešto,
 nasmijala se pak slatko,
 u pogledu muških vješto,
 - da je od njih smotan svatko.

 Zavodiš me tiho i lagano,
 pogledima za kojima žudim, 
 pokretima pomalo naivno,
 potajno želiš da se zaljubim.

 Gleda' san je na facebooku,
 ali to ne mogu više,
 krenuh napisat' poruku,
 da je ona ne izbriše.

 Možda je ona to znala,
 pa me je zablokirala,
 poruka bi je otkrila,
 da joj se ljubav potkrala.

© Marko Jareb

  

4 komentara za "Piano"

  1. Suzana Marić
    Suzana Marić
    28/12/2020 at 8:02 pm Permalink

    Super! Pozdrav ti leti, Marko 🙂

  2. Marija
    Marija
    29/12/2020 at 8:40 am Permalink

    Simpatična, ljubavna! 🙂

  3. AnjaL
    29/12/2020 at 9:06 am Permalink

    Kad se zaljubimo, štošta počnemo misliti da drugi misli o nama… često mašta radi više nego mi sami… To je ovdje odlično opisano u zadnjoj strofi. Lp! 🙂

  4. Moon47
    Moon47
    30/12/2020 at 12:19 am Permalink

    Lijepa pjesma ,pozdrav!

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.