PIANO

 Rekla mi je svoje ime,
 a i ja moje, njoj znano,
 na početku nove zime,
 to zazvuči ka' piano.

 Izgovarajuć' još nešto,
 nasmijala se pak slatko,
 u pogledu muških vješto,
 - da je od njih smotan svatko.

 Zavodiš me tiho i lagano,
 pogledima za kojima žudim, 
 pokretima pomalo naivno,
 potajno želiš da se zaljubim.

 Gleda' san je na facebooku,
 ali to ne mogu više,
 krenuh napisat' poruku,
 da je ona ne izbriše.

 Možda je ona to znala,
 pa me je zablokirala,
 poruka bi je otkrila,
 da joj se ljubav potkrala.

© Marko Jareb