Pismo IV – In vino veritas

U Somboru, aprila 2014.

Prijatelju moj,

Sećate li se molitve za ljubav, koja se šapatom izgovara u noći mladog meseca? Ja sam je zaboravila. Ne treba mi više! Odložila sam je u pregratke mašte. Smeštena je na istom mestu sa ručno izvezenom svilenom maramicom izazova, koju sam, pomalo drsko, jednog hladnog februarskog dana, pred Vaše noge bacila. Uzeli ste je.

Ove noći, umesto u nebo, posmatraću ples vina, za moje male i nežne ruke, u odveć visokoj i elegantnoj čaši. Nebesko poigravanje meseca sa vodom podseća na naravnopravnu igru mora sa ostacima nejake lađe. Svetlost sveće na stolu kraj belog pisma, preliva se u čaši. U njoj se ogledaju i uvele latice bele ruže koju ste mi poklonili na prvom sastanku. Sa svakim treptajem oka svetlost se pojavljuje i nestaje poput zvezda padalica.

U vinu utapam izgubljene godine. Znate, pritiskaju me i odvlače bistroj vodi zaborava, kao da nosim ogrlicu od kamenja. Možda me to kamenje, poput onoga u džepovima Virdžinije Vulf, navede na poslednju šetnju do mosta.

Sa drugom čašom vraćam se detinjstvu. Prisvajali me, a nikome nisam pripadala. Nudili svoja očekivanja, moje želje im bile nevažne. Ponavljali mi ono što sam znala napamet. Učili me prevaziđenom i neprimenjivom u stvarnosti. Znali bolje od mene šta bih ja srećom nazvala, ne slutivši teret takvog dobročinstva. Na kraju, pobegla sam od svih.

Elem, od sebe nisam uspela. Ni od vina. I ono me podseća na promašaje, zaludne snove, izneverena očekivanja, koje nosim kao devojačku spremu, izvezenu nevericom da sam se uvek, iznova, spoticala na isti kamen.

Verujte mi, stvarno su mi ukradene godine! Ništa ja tu nisam mogla uraditi. Ili jesam?

Dok ispijam treću čašu vina, a prethodne dve su se već u treptaje pretvorile, zamoliću Vas da preskočite priču o mojoj inteligenciji! Jer, pametan čovek se ne spotiče dva puta na istom kamenu. Iznova, zavolela bih zrno dobrote, mrvu ljubaznosti, neočekivani treptaj leptira pod rebrima. Pružila bih ruke ako bih prepoznala čoveka u čoveku. I uvek ostala, manje ili više, razočarana. Ili, potpuno poražena.

Sa četvrtim, priznaću Vam i to, privlačili su me čudaci od kojih su drugi bežali. Za prijatelje uzimala stradalnike i osobenjake. Zavidela jedino beskućnicima, koji nemaju ništa a, opet imaju sve – slobodu. Divila se hrabrosti da sve ostave i lutaju po svetu. Da grle ruke koje požele iako će im i one ponuditi isto. Jer, onaj ko unapred traga za zacrtanim, nikada ne nađe ono što mu je san još u detinjstvu oblikovao.

Svilena maramica izazova više nikada neće biti bačena.

Slutim, dok mi vino umiruje krvotok, a opija srce, da ću se jednom sakriti pod okrilje manastirske tišine, odustajući tako od svake ovozemaljske potrage. Jer, godine prolaze, ubrzavaju, a ja i dalje tražim isto – Onoga koga nema i koji neće doći, a kome se nadam.

Ako ste mi brižan prijatelj, a kunete se da jeste, razumećete me, a da se nećete osećati povređenim. Slutim, a slutiti još jedino mogu, da bih i sa Vama mogla naleteti na onaj isti kamen! Meni je, verujte, dosta spoticanja. A Vama?

Ako u Vašem ćutanju i pritajenoj ljutnji ima moje krivice, a slutim da je ima, obećavam na uranku, da ću od sada najlepše reči koje postoje – neobičnije od oslikanih krila mrtvog leptira; zanosnije od muzike koju je vetar doneo iz Sibira, a koja pripada zvonu kedrove šume pred nestajanjem; mekše od svile koja nevešto klizi niz devojačke grudi – poklanjati Vama.

U to ime, za naše pomirenje praćeno najlepšim trenutkom kada noć ustupa mesto danu, nazdravljam Vam novom bocom vrhunskog vina iz Vinarije Zvonka Bogdana!

 

Vaša Emina

 

Pismo iz knjige “Pisma iz Sombora” Snežane Pisarić Milić

 

 

4 komentara za "Pismo IV – In vino veritas"

  1. Marija
    28/03/2019 at 1:20 pm Permalink

    “pametan čovek se ne spotiče dva puta na istom kamenu. Iznova,”

    Istina, ali srce i um su često u sukobu. Fino teče nit pripovijedanja!:)

  2. Emina
    28/03/2019 at 1:49 pm Permalink

    Da, pametan čovek se ne spotiče dva puta na istom kamenu.
    Al` – ne vjeruje srce pameti… 🙂 Lp

  3. gabi
    28/03/2019 at 3:25 pm Permalink

    Lijepa, životna priča. Iz duše, za dušu.
    Pozdrav šaljem, Emina!☺

  4. Suzana Marić
    28/03/2019 at 8:01 pm Permalink

    Svidjela mi se prica. 💕👍

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.