Postelja od ruža

Prošao sam ja i strmine i pravce i nizbrdice i uzbrdice, i kroz tunele i mostove, uspone i padove, tuge i bolove ali i radjanja i umiranja… I nikad, tražeći nešto, ne nadjoh nikoga kao tebe, niti kao tvoju dobrotu, ni kao tvoje suptilno razumevanje detalja i celine, niti kao tvoju dobru dušu, ni kao tvoju divnu ljubav, a ni kao tebe…

Suzice iz tvojih plavih okica su zapravo kristali onih suza ispod one klupe na stazi parka. Znaš, onog… Okice tvoje su dva srećna a ne tužna bisera, to zapamti. A usne tvoje, kao cvetovi japanske trešnje Tašmajdana… A ruke, te divne i milosne, osećajne i mazne, ruke primanja i darivanja, ruke pozdrava i oproštaja, ruke ljubavnog zanosa koje zapravo upravo tada ne znaju gde da se pruže i smeste i koliko dugo da miluju… Pa onda, nemoj prestati nikada…

Putem hodam ponovo, staze ponovo poznate, odavno otkrivene a sada i posebno svetle, iako prašnjave one su mnogo lepe meni. Ponovo hodam i dozivam i mislim na tebe, na ruke života moga, na tvoje trešnje nedozrele iz ograničenog prostora bitisanja, na tvoje divne usne sa osmehom ljubavi i voljenja, osećanja, lepote, života, čežnje i potpune pripadnosti… I mislim na tvoj hod i tvoju hitrost, naviknutu da je hitno uvek hitno, i drugo je isto hitno, pa tako obične stvari su postale hitne, da čak i ljubav ne može više puno da čeka… i tu se sa tobom veoma slažem…

I mislim na tebe i tvoju dušu života moga, i mislim na tvoju još nedoživljenu ljubav… I neću tvoje ideale nikako da povredim. Ti, moja milosti najlepša, ti, moja mazna milosnice, ti, moja najmoja, ti možeš da izabereš ovu postelju od ruža…za tebe…za nas… Ja tebe čekam a hrabrost zapinje na krivini nade i danima koji dolaze. Onda, za tebe. ja ne znam kako ćeš moći meni preliti svu svoju ljubav… Ja ne znam kako ćeš opuštena upiti moju ljubav i moja nadanja i moje čežnje i moje strasti za tobom… Ja ne znam, kako ćeš mene u sebi čuvati uvek…

Ja ne znam a to i jeste lepota čekanja ljubavi. Za onda kada nećemo ništa da znamo. Kada nećemo ništa da vidimo. Kada će na svetlosti biti noć.. Kada ćemo biti samo svoji i upijati svaku sekundu voljenja u naše pore i naše živote i svuda, svakom našem delu zajedno, mi bićemo jedno. Ja zato više ne znam. Ja čekam a uopšte ne znam…

I zato, za tebe, najmilija moja najlepša i najdraže najmoje na celome svetu, samo za tebe, ova postelja ljubavi sa laticama ruža stoji i tebe očekuje… I kada sam bio skoro na kraju prašnjave poznate staze, tek onda sam video najlepšu žensku osobu na celom svetu…

Ti, najdraža moja, išla si prema meni… I prema onoj samo našoj…postelji od ruža…

(Bgd, 06. Apr.2017)

2 komentara za "Postelja od ruža"

  1. Mihaela
    08/08/2017 at 6:41 am Permalink

    Ako iz ovog pisma izdvojiš misli koje znače srž, dobit ćeš pjesmu. Bilo bi zanimljivo pokušati!:)

  2. Darko
    08/08/2017 at 8:01 am Permalink

    ~~~ *Veoma zanimljiv predlog, hvala puno ~~~

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.