Prolaznost

I sve je prolazno. Odlazi. Onako neuhvatljivo, bezvremenski. Boli. Jedino uspomene ostaju, one se ne gube u zaboravu, neće iščeznuti. Vrijeme nemilosrdno uništava. Kao trunka prašine – nošena vjetrom, kao lahor prošlih vremena, ljudi, događaja. Netremice promatrajući život, koji svejedno plovi i lebdi. Teret u srcu ostaje. Tiho poput lahora, nježno kao sjena, neprimjetno kao misli. Nestaje. I rađa se nada u neku bolju budućnost. Jednom, možda…

Lorena Vojtić

RETORIKA TIŠINE

Brooke Shaden Photographz

 

2 komentara za "Prolaznost"

  1. boba grljusic
    boba grljusic
    11/09/2020 at 9:29 am Permalink

    LIJEPO
    pozdrav

  2. Krebs
    11/09/2020 at 10:32 am Permalink

    Vasa pisanja me inspiriraju i doticu , Lorena, i upjam ih na svoj nacin .
    Postavljam poeziju Ljiljane Petrovic

    “Ako se sretnemo u nekom novom životu” – Ljiljana Petrovic
    Ako se sretnemo u nekom novom životu,
    necu Ti oprostiti za sve besane noci
    i nedovršene snove u njima.

    Necu Ti oprostiti za sve neostvarene
    duge šetnje pored jezera
    i nedovršene price o lepim iskustvima.
    Dobro znaš da volim da Te slušam.

    Necu Ti oprostiti za sve neostvarene
    duge šetnje parkovima
    i nedovršene price o životu.
    U tome smo uvek bili dobri!

    Ako se sretnemo u nekom novom životu,
    necu Ti oprostiti za neostvarena
    putovanja u nepoznata mesta
    gde su drugaciji ljudi i obicaji, lepota i predeli.
    Znaš da oboje to volimo!

    Necu Ti oprostiti za neodsvirane
    pesme na gitari
    i neodigrane igre uz pesme
    koje su ispevane samo za NAS.
    Znaš da bih mogla To dok ne poludim!

    A više od svega,
    ako se sretnemo u sledecoj reinkarnaciji,
    necu Ti oprostiti
    VREME kad nismo bili zajedno.

    Znaš da nam ga je uvek bilo malo!

    DA I DOK ZIVIMO BIT CE MALO…

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.