Ako me ne zatekneš
Na stanici naših čekanja
Nemoj se onda plašiti
Ludice moja najdraža,
Pogledaj unaokolo, tu sam ja,
Oseti me po mirisu,
Po najdražem sećanju,
Oseti me po duši,
Pa pogledaj ivicu naše klupe
I privij na grudi ovu crvenu ružu
Koju sam još onda tebi
Namenio i ostavio, u ime ljubavi,
One čekane, nadane, odavne,
Ja.
I pogledaj dobro unaokolo,
Svud na stranama okolo tebe,
Uvek u tebi, pa i u nama,
Svuda te volim, svuda sam tvoj,
Ja.
(Bgd, 09. Jun 2017)
Suzana Marić
Aljoša
Tonka
16/06/2017 at 9:42 pm Permalink
Lijepo, nježno, romantično!
LP, Darko:)
16/06/2017 at 10:10 pm Permalink
Ne volim sintagme tipa stanica čekanja, ne izazivaju mi sliku, ostaju samo sintagme. Osvojila bi me slika običnog perona. Sve ostalo mi se sviđa zbog blagosti i nježnog sjećanja . 🙂
17/06/2017 at 8:00 am Permalink
čista romantika , vratila bih se pjesmi nakon nekog vremenskog odmaka
,vjerojatno bih štošta izmjenila /dobrodušni savjet pjesniče/
pozdrav tebi