Sanjarim pomalo tek toliko da osetim svezinu zivota

Zovem je slobodom
smijem se u ove sive
gluhe uzjogunjene daneVreme ne leci sutnju
sete od secanja iskovane
Kada bljesnu ponocna svetla
trnci kajanja razabiraju mi mahane..
I sve uzduz i popreko
liju kise ko da nad mojom tisinom
da nesto neznatno slave
mesec stidljivo..
Baca senku na njeno rame..
Trenutak postade vecnost..Voda u oku..
Rosa sa njenog lica
mreskolji se htenje
suhoparna rec
nema sta oslikati
sem vestinu trepavica
da s kriju njene nezne plave oci
Njenu tajnovitost u senci nebeskih zarulja..
zrikavci su pevali te noci..
Srce je cekalo askere da prelome
pesmu duse..
Da me odvoje od moje nemoci..

2 komentara za "Sanjarim pomalo tek toliko da osetim svezinu zivota"

  1. Marko Grubesic
    Marko Grubesic
    08/12/2015 at 8:07 pm Permalink

    Interesantan stil a naslov pogotovu. Meni se sviđa jer dobro barataš riječima a i poetski je sve lijepo uokvireno.
    Pozdrav!

  2. Dragica Meyer
    Dragica Meyer
    09/12/2015 at 5:03 am Permalink

    trnci kajanja razabijaju mi mahane….
    Lep pozdrav 🙂

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.