Sekvenca #4

Pisao bi pesmu o tebi,sebi o životu

drugačiju,punu osećaja i strasti

Pisao bi,kada bi samo znao sastavit nove reči

neupotrebljene…neisprljane i žive

Splet trenutaka spojenih u jedan stih

igra pogleda kao ritam dihanja

Dodiri tela kao vatrena simfonija

nemosti života kao antiteza življenja

i diši…diši punim plućima dušo voljena

 

 

 

 

 

 

 

Jedan komentar za "Sekvenca #4"

  1. Krebs
    30/06/2019 at 11:30 am Permalink

    Vec odavno se pitam gdje si .Evo i sad te citam sa zadovoljstvom ..kao nekad. Tvoja poezija je razumljiva,jednostavna ali diivno ispredena… ne treba mi nikakav rijecnik da bih ju razumila. LP

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.