Zadnje postane prvo,a prvo zadnje
lepota haosa je strast življenja
I tako ubijam snove da bi doživio dan
ne usudim se da o svemu tome razmišljam
Ponekad stanem i sklonim se od sebe
…posmatram ljude i ambicije,njihove oči i mirise
Teku,teku kao nabujala reka
da bi završili u ponor zaborava
Živim da tečem,živim da osećam
punom snagom sistematskog razaranja
tugu i radost,ljubav i bol
kao jedini i pravi smisao življenja
…da bi zadnje postalo prvo,a prvo zadnje
Suzana Marić
Marija
Aljoša
25/08/2019 at 6:04 am Permalink
Da, život je trenutak koji treba uhvatiti sad, niti prije, niti poslije. Lp.
25/08/2019 at 8:04 am Permalink
Često mislimo da ćemo umom shvatiti život. No, život se odvija i bez našeg razmišljanja o njemu. Predug bi bio kad bismo o njemu samo razmišljali, a opet prekratak da iskusimo sve njegove aspekte.
Možda hindusi i budisti imaju pravo kad govore o reinkarnaciji. Vp!
25/08/2019 at 1:09 pm Permalink
Buduči da je sve SADA, ne postoji ni prošlost, ni budućnost (budućnost je tek mogućnost, nije se još zbila, pa nije ni realna), slažem se da treba i živjeti sada… u svim domenima, aspektima. Treba zaposjesti sve izvore i sve bez tuge ispratiti. Dopada mi se pjesma.
25/08/2019 at 2:36 pm Permalink
Život se već sam pobrinuo za naš smisao u njemu, za njegov u nama.