Sekvenca #6

I kada se usta od požude skupu

kada telo postane rob svojih želja

prestaje razum,rađa se maštanje

Ne postoje likovi,same divlje emocije

i srca dva kao ritualni bubnjevi u taktu ludila

Ne poželi sebe do mene,ostani mi u venama

realitet je dodir zaborava

realitet je loša kopija našeg postojanja

Nema komentara za "Sekvenca #6"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.