Zbog tebe
budim se u kapima kiše
nošen rečima
zatvaram knjigu
ostaje samo čežnja
u hodu
linija što spaja dva zida
java ili san.

Nekad nije ni važno
stoji li vreme
da li su snovi ponekad stvarni
ako jesu
a šta ako nisu
hoću li onda da se budim
ili sam odavno već budan
a opet sanjam.

Sanjam
bila si opet deo mojih snova
bilo je dodira
cvetova
poljubaca
smenjuju se
dugo i polako.

Dobar pokušaj
zavarati srce
kažem sebi
prate me ali ćute
znaju neću pružiti otpor
znaju da upijam njihov dodir
putujući vremenom ka tebi
ne mareći za život
u vihoru života
u naručju sna.