SREČICA
Daj se geni gizdava srečica.
Kaj te ne videti bistra rečica?
Tek kad kalna vodurina se sprejde
pet put, šest put i više nejde,
ti se javiš, kak da gnjaviš.
Bistri, čisti, gorski vruti,
tere fletno vrak zamuti.
Pak pobegneš nekam gizda,
kakti mamičina cmizdra.
Daj nam duže bistra teci,
ak pak nećeš, barem reci!
Marija
Aljoša
Suzana Marić
Murtulica
29/08/2015 at 5:29 am Permalink
Baš mi se sviđa taj tečan stih i blaga, nenametljiva duhovitost.
( Jim će biti sretan kada vidi da nigdje nema glasa ć. Blaženi kajkavski dijalekt.) Pozdrav, Staša. 🙂
29/08/2015 at 6:48 am Permalink
Jako lijepa i zanimljiva pjesma.
Ugodan dan, Staša 🙂
29/08/2015 at 7:15 am Permalink
Tek za trenutak sam skočila na portal i nisam mogla a da ovu pjesmu ne komentiram. Volim i ne volim rimu, jer tako je prevrtljiva, da ponekad dobru misao tako zasladi, da je kao prešečerena vruča limunada usred vrelog dana. A ova pjesma to nije. Meka je, pitna … prelijepa do ludila.
Moj duboki naklon i veliki pozdrav 🙂
29/08/2015 at 10:18 am Permalink
Hvala svima …ovo je bio kajkavski odgovor na Marissinu prekrasnu pjesmu na temu sreće, kojeg sam neki dan obećao …napisana je davno u gimnazijskim danima ( znači tamo negdje za Punskih ratova)
29/08/2015 at 5:14 pm Permalink
Lijepo i tečno. Pozdrav!
30/08/2015 at 8:06 am Permalink
puno pozdrava