Nemam lepotu o kojoj sanjam
pa tražim svuda da nadjem tvoj lik
a tamo daleko u gori zelenoj
čuo sam jasno nestvaran krik.

Potrčah tamo, a ono – srna,
ranjene duše pa majku traži,
oh, slobodno pridji, kod mene dodji,
rane sve tvoje ovde ublaži.

I onda vidim, nije to srna,
nisu to boli koji se leče,
nije to prošlost koja je bila
ona što tebe jadi i peče.

Ja dobro vidim, nije to srna,
pa ti si, moja najlepša dušo,
izadji iz šume, dodji kod mene,
budi mi deo svakog svanuća,
izbriši davnine, zaživi sada
ljubavi one, za mene i tebe.

(Bgd, 05. Jun 2017)