Sunce oblačnog dana

◘ Putem naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti jurio je autobus. Naš poznati autoput, a dan je bio kasnojesenji, veoma oblačan, povremeno je iz tamnih oblaka lagano plakala kiša. Dan oblačan celim putem.
Ustvari, skoro celim putem, jer, odjednom je san postao stvarnost. Odjednom, vreme nije bilo kao pre i iznenada je granulo zlatno sunce iz tamnih oblaka. Najdraže sunce na svetu.

◘ I ja sam znao. To su bili kilometri ONE Gradiške, Nove Gradiške, mesta na kome si postao Andjeo Neba, na kome je Tvojim uspenjem započeo drugi život Tvoje divne duše, Tvoje dobrote, Tvoga darivanja i razumevanja. To je bilo baš mesto Tebe, predragog Andjela.

◘ Ne može celim putem da bude nebo prekriveno plaštom oblaka, a samo TU, na jednom jedinom mestu, da bude sunce… Neverovatno za nekog, ali, ja znam da si to bio Ti. I hvala Ti za Tvoju dobrotu, razumevanje, hvala što si mi osvetlio put kroz dosadne oblake.
Hvala Ti što znaš…
Andjele moj…
Hvala što Ti znaš…

Darko (Bgd,26.dec.2018)

U DIVNOM SEĆANJU
Toše Proeski, 1981-2007

Nema komentara za "Sunce oblačnog dana"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.