Kad voda do grla dođe

stisneš usta

pišeš,pišeš i pišeš

Dugo sam pritajena

usamljena, potopljena;

u toj mutnoj vodi

obrisi se neki u daljini naziru

oko mene se sve beskičmeno njiše

baš kao vlati da lelujaju,

jel´ to java

ružan san, strava…

Srce sporo kuca

kao da u meni crvene nema više,

samo plava hladno teče..

Škrge nemam

pa na slamku dišem

Dva straha u meni žive

hoće li mi peraje izrasti

ili će se neka ptica u slobodnom letu

baš u moju slamku olakšati.