Saten i svila su promakli u stihovima i to namerno jer druga su to vremena bila kada se moglo zeljom pisati ..kada se moglo uzdahom reci sve a i nista

Reci

Reci nisu reci ako podstaknu slova da ti zagolicaju tracak maste

reci nisu kopija uzdaha i valovi tisine sto se oslikavaju

u zarkom polumesecu negde iznad vrha ledene planine

Cutim osluskujem laskanje mora izmedju zaborava i sna

izmedju otkcaja srca kada se kocka baci

i cuje se odjek nemusta govora

puno slova poslozenh i neuredno ispisanih dok oblacis osmeh na lice u jutru tek umiveno

krosnjama sunca pozdravljas dan trepcuci lagano gledajuci se

u ogledalo ogrces plast dobre  volje

gledas kroz prozor prva rosa na ruzi kraj tvoje pisace masine

puno je toga u recima

koje univerzum itekako prepoznaje

da li osetis titraj golubljeg pera na vratu ..

na levoj strani ispod bele ti kosulje osetis li lahor krila tek izrodjenog leptira i one reci sto

tiho sapnes samom sebi dok u daljini plavog neba grle se golubovi