Zaboravljeno pismo

Danas je lako biti stihoklepac
Ne treba ti dlijeto, bome ni klepac
Niti ti nokat od udarca plavi
Kada ti se muza nastani u glavi.
*
Sada kada pišeš samo tipke biraš
Lako je tako, k’o da klavir sviraš
A nekada je pisar muku mučio
Dok klesati pismo nije naučio.
*
Modernizirani su danas svi narodi
Ni olovka više nije u modi
Ne znam ima li je itko više
Više  ni pisma nitko ne piše.
*
Narode moj, stihoklepac budi
Olovku u ruke, pisat se trudi!
Ne moraš pisati parne rime
Al nauči bar napisat si ime!
SUZANA MARIĆ 16.10.2021.

4 komentara za "Zaboravljeno pismo"

  1. katarinab
    17/09/2021 at 5:09 pm Permalink

    Suzana, odlična pjesma i poruka:
    “Ne moraš pisati parne rime
    Al nauči bar napisat si ime!”
    Prošla su ona romantična vremena kada se pisalo krasopisom.
    Lp, 🙂

  2. Suzana Marić
    17/09/2021 at 7:22 pm Permalink

    Hvala najljepša draga moja pjesnikinjo! Kako god, ja još uvijek pišem u bilježnicu svoje pjesme. Lp🖋📖

  3. Lav
    18/09/2021 at 7:00 pm Permalink

    Hahaha, zar je do toga došlo? Super pjesma!

  4. Suzana Marić
    20/09/2021 at 9:34 pm Permalink

    Pa, nekako ide na to. Mladi olovku prime u ruku baš kada moraju 😉 Hvala najljepša Lave!

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.