Ona diše mojim plućima

Šeta po nekom davno izgubljenom proleću

I čeka me

Čeka

Tamo gde se sve već čekalo

Tamo gde je sreća upala u nebo

I sama čekajući dan najobičnije sreće

.

Ona cveću daruje nežnost

Šapatom izgubljene devojčice

Što pod kožom oseća more

Kao da nema ništa sa njim

Kao da nikad nije plovila od obale do obale

Kao da to more nikad nije unjelo nered u njenu dušu

Kao da joj nikad ne šumi

Ti si sve moje

Sve moje

        .

Ona sve više zaboravlja da diše mojim plućima

Menja se

Sve je više plaše krovovi

Žedna je

Rastavljena od nade

Na najsitnija sazvežđa

Najtiše note

  ,

Ona

  .

Još su joj mape bajke

Samo sve manje veruje u njih

          .

U nas

U ljubav