Čovjek često vjeruje da je prošlost ono što je završilo, premda je ona katkad samo ono što je prestalo govoriti. Možemo promijeniti kuću, grad, prijatelje i zanimanje, posijedjeti, dobiti bore i uvjeriti se da smo postali netko drugi. Ipak, ono što nismo razriješili ne stari zajedno s nama: nepravda može u čovjeku ostati mlada […]
Kategorija > Kutak proze
Osvrt na knjigu Davorke Mušice “Hej, samo da ti kažem”
Zbirka Davorke Mušice „Hej, samo da ti kažem“ sastoji se od 8 autobiografskih priča koje imaju nevjerojatno čvrstu potku, bilo da pripovijedaju o New Yorku, zagrebačkim kavanama, obiteljskim traumama ili o odnosu prema životinjama. Ona savršeno zaokružuje životnu filozofiju autorice: prihvaćanje vlastitih nesavršenosti uz neprekidno slavljenje ljubavi prema svijetu koji nas okružuje. Sve ispričane priče […]
Ankica Biskupović “Monodrama”
„KAVA, LJUBAV I INTERNET“ Lik: ANĐA IZ SPLITA Scena: kužina, kava, mobitel, balkon . ANĐA (sidi, lista mobitel): Ajme meni… danas se više ni ljubav ne kuva — sve je „online“. (Pogleda publiku) Nekad si mora čekat čovika da ti pokuca na vrata. Danas ti dođe […]
Ein Auszug aus dem Roman „Ein Winter in Hrastovo”
https://www.rediroma-verlag.de/buecher/978-3-96103-761-2 Der Speisesaal war ein geräumiger Raum. Die Tische für vier Personen waren mit weißen Tischdecken bedeckt, auf denen das Geschirr aus feinem Porzellan lag. Im Kamin brannte Feuer und es schluckte ein paar große Hölzer. Ika mochte das Feuer im echten Kamin, in den man das echte Holz stellen muss, in dem das […]
Robotski usisavač
Ana i Vijeko su mladi bračni par koji je unajmio stan na prvom katu jedne riječke petokatnice. Imali su klasične planove za budućnost: uštedjeti za vlastiti stan, podići povoljan kredit, a tek onda razmišljati o djeci. Ana je vodila osnovnoškolsku knjižnicu i imala fiksno radno vrijeme, dok je Vijeko, kao liječnik, često nestajao na dugim, […]
Ankica Biskupović “Kamen koji pamti”
Stajao je na rubu sela, star i nijem, obrastao mahovinom i godinama. Nitko više nije znao tko ga je ondje postavio ni zašto. Djeca su prolazila pokraj njega žureći prema školi, stariji prema polju, a putnici prema gradu. Malo tko ga je pogledao. Samo je stari Mate zastajao. Svako jutro, prije nego što bi krenuo […]
Rezultati natječaja za kratku priču ‘Na klupama grada’
Rezultati natječaja za kratku priču ‘Na klupama grada’
Marija Juračić “La Montaña”
https://microficcionesycuentos.blogspot.com/2026/05/la-montana.html Mija sentía que la Montaña la amaba. Era una relación extraña entre una mujer y la Montaña. Fuera donde fuera, nunca se perdía. Le parecía conocer bien todos sus bosques y claros, sus empinados y lisos acantilados, sus manantiales y arroyos, todo su temperamento. Las bestias huían ante los pasos de Mija, mientras […]
Ulomak romana Marije Juračić “Roj”
Egon je stigao kasno uvečer. Donio je hrpu namirnica i strpao ih u Ikin hladnjak. Bio je umoran od puta i ukočen od sjedenja na podu pretrpanog münchenskog aerodroma. Let mu je bio otkazan zbog pojave misterioznih dronova koji su dolazili niotkuda i nadlijetali aerodrom. Zrakoplovi koji su trebali sletjeti u München, odmah su preusmjereni […]
Marija Juračić “Algoritam”
Ja sam algoritam. Ne znam kada sam nastala i ne znam kako izgledam. Moje postavke su tako precizno izvedene da uvijek u određenom vremenu dovedu do rezultata. Živim u mnogim kompjutorima istovremeno. Nemam tijelo pa nisam vezana niti uz jedno mjesto. Tako cjelovita živim istovremeno na tisuće mjesta i odgovaram na tisuće pitanja raznih […]
