Odakle odjednom vedroga neba nema već crni oblaci doneli tamu pa ovog proleća jeseni naše vraćaju boli i tugu, dušu ostave samu tako da opet odbolovane patnje tuži u gašenim svetlima sunca što ostaše jedina radost svesvakog života nama, mila moja.

Pročitaj cijelu poeziju

Unutar skinutih tajni naših dodira na rubu časova koji nam traju opet ti nisam baš plavetna zora za svelepe dane ljubav što daju u preteškom životu svih naših htenja, pa onda te molim, potseti mene, kako da ljubavlju dodirnem tebe, tu blisku daljinu velikih želja, onu što čuvam k’o tajnu najveću, onu što nikada napustit […]

Pročitaj cijelu poeziju

Ne znam kada ću da ustanem, Probudim iz ovih najlepših snova I neka me onda, zavijen u ćebe, Ja ustati neću, ja neću bez tebe, Ne odmotavam naše zamotane tajne I zato mi ne skidaj prekrivač sa mene, Nemoj mi hladiti ugrejano ćebe Jer odmotan neću nikuda bez tebe, Bez ljubavi tvoje, pa napeto čekam […]

Pročitaj cijelu poeziju

Još uvek nema te jutarnje magle i naših nedosanjanih dodira duše, da željno upoznam nejasne, nagle lepote novih saznanja o tebi na svetlu u mraku i svetlu na suncu, na ivici okvira dolazne istine da svu te znam i ništa te ne znam, pa uvek novu otkrivam, čuvam u našem kutku, samo za nas.

Pročitaj cijelu poeziju

Veoma bih voleo da opet se vratim u onaj hodnik još uvek kod tebe pa kao tada u davno vreme pre tvoga “ne” ja drugo pokušam, da te ne čujem već daleko odvedem, da prestignem boli, da sudbinu sprečim, tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim od budućih dana preteških slika, nesrećnih stvari nestvarnog lika, mila moja.

Pročitaj cijelu poeziju

  Skrivena Ispod sloja prašine Duboko u ladici Zaboravljena S posvetom U jednom retku Srcem ispisanom

Pročitaj cijelu poeziju

Stjenovitom obalom koju pjene vali gledam ljeskanje tvoje mokre kože dok mirišu smiljem i crnikom naši žali blistavo plavetnilo cijelu me prože.

Pročitaj cijelu poeziju

Nacerena hulja s ožiljkom na licu promiješala karte označenog špila kaže; ja sam Usud, nosiš moju klicu sada ću ti gorda podrezati krila.

Pročitaj cijelu poeziju

Kosi se trava, bruje mašine, ljudi su drugi, nema tišine, a park naš stoji i dalje tamo i snove čuva na nas samo…

Pročitaj cijelu poeziju

poezija