Kosi se trava, bruje mašine, ljudi su drugi, nema tišine, a park naš stoji i dalje tamo i snove čuva na nas samo…
Kategorija > Romantika
Srna
Nemam lepotu o kojoj sanjam pa tražim svuda da nadjem tvoj lik a tamo daleko u gori zelenoj čuo sam jasno nestvaran krik.
Naše daljine
U danima ovih postojanja našeg daljine su ipak iste ostale, prepreke obići treba još negde, ja trudim se, ja molim, daljine odmah da sklonim a pomaka nema, govori tišina, ne čujem reči, svuda mi ječi, al’ ljubav me drži, pa nadu mi pruži tvojim dodirom plavetnog neba u očima plavim i plavom kosom i nežnim […]
Senke bezumlja
Moram jednom tamo otići na beskrajno polje napuštenih vozova, utamničenih boli i krivim ljudima i tamo šetnjom gledati obrise onih bezumlja što postaše njen usud nepreglednih strahova, zamagljene krivice, pa njoj, mojoj najmilijoj srni tolike boli u duši naneše, skoro u tunele nevida sateraše, tamo, jednom, ja ću otići.
Obećanje za milosnicu
Ne nosi me još U dvorove raja Daleko od daljina Naših, Kada su mladi sačinili Gnezdo I kada su golubovi Obećali jedno iskreno, Sa nadom za dostižno, Obećanje.
Kristali suza kraj Mrtvoga mora
Zbog onih reči nikako potrebnih, i objašnjenja mojih neshvaćenih, i boli naglih nenadno nastalih, ti suze isplaka i natopi lice a ja upio sve tvoje kristale i popio boli i kapljice soli i evo me jadim, a duša me boli, i evo me ležim, a skoro će zora, na slanoj obali Mrtvoga mora, mila moja…
Ruža vjetrova
Ne šparaj usne vjetre, prošle su one vihore vrele i mahove slane bure tvoje s lahorom drhtale su nježne maestralom i jugom osnažene u azuru noći svjetlom obnažene… žeđ usana levant osvježio vezove sa grudi oštro pokidao, Ne šparaj usne vjetre ni tramuntana rashladit ih neće neka budu k’o ruža crvene noćas kao da […]
Još malo snova
Neću da se budim hoću da je sanjam, neću da joj pričam, hoću da je ćutim, pusti me još malo lepotu da volim, obolelu dušu izlečiti želim, još malo me pusti, ne uzimaj snove, ne diraj sećanja i sudbine ove, moj kod nje živote…
Marija
Suzana Marić