Milan Drašković “Lavirint soneta”

 

Leluja senka kroz tamna ogledala,

Alhemijski ritual uz zaključana vrata,

Volšeban prizor gradova od kristala,

Izbledeli portreti kao sloj palimpsesta.

 

Reči nošene vetrom do hudog odredišta

I možda jednom spram senke vodopada.

Nedokučivi svet potopljen u ništa,

Tama među stubištem zaboravljenog grada.

                     .

Skriveni znaci ukrštenih sudbina,

Otrgnutih ljubavi kad se obruše snovi,

Nepojmljivi broj zagonetnih pitanja.

                         .

Enigmatična prstenasta maglina.

Traju suzi bez senke Mesečevi vrtovi,

Aroma propadanja, veština umiranja.

Nema komentara za "Milan Drašković “Lavirint soneta”"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.