Siggy&Spomenka

.

I kada su kore teške,
gorke i slane od proživljene boli,
a prazne riječi posvuda vrište,
ja donosim tišinu na tvoje otvorene rane
i bistru, hladnu vodu
da završi ova tužna priča.

                .

Jer u kosi Nade još se budi nemirni vjetar,
dok Isar i daleko more šume u mraku.
Izgorjet će taj oganj i nestat će loši ljudi,
a tebi će ostati tvoja nijema polja
koja jedina znaju razumjeti tvoju patnju.
                           .

Tvoja crna gruda, izrasla iz blata,
sakrit će duboko u svoja njedra
sve njihove laži i teške klevete.

                  .

Dok će staro korijenje, tiho i bez čuda,
piti tvoje skrivene suze
i od njih tkati neko novo cvijeće.

Neka uokolo gaze oni bez duše,
neka pale vatre i otimaju tvoj mir.

                          .

Sve te divlje zvijeri i njihove krive staze
odnijet će tiho Isar u svom dubokom viru.

Zemlja ne pamti korake koji su je mučili,
ona samo čeka da ovaj krik konačno utihne.

I sve ono bolno što te lomilo jučer,
mlada će trava ispisati
kao tvoje novo, zacijeljeno lice.