Poslušala sam ja mog prijatelja Stipu kad mi je rekao da češće tuda prođem i na naše mjesto dođem.

I evo prošla jutros i naravno između galebova svih moj prijatelj Stipe glasno se nešto sa svojim sinom Ivom raspravljao pa me odmah ni primijetio nije.

                               .

Približim se i čujem njihovu raspravu

” Ive moj, sine dragi, ajde si neku družicu potraži, pogledaj oko sebe, svi nekog imaju osim tebe “

Ive moj se suprostavlja

” Šta ti misliš da je mladu pronaći tako lako ? 

Ja se trudim i znatiželju njihovu probudim , ali nijedna se udavala ne bi , samo bi se šminkale , modirale i na kavice išle i bračni bi život rado zaobišle.

Možda u tvoje doba tako nije bilo, ali eto sad se to promijenilo.

I mira mi daj, kad mi vrijeme bude oženit ću se znaj !”

I dok sam ih slušala nisam niti pokušala

Razgovor prekinuti, važan je bio i koliko god da sa Stipom popričat sam htjela pustila sam ih da olakšaju dušu i da se malo raspušu.

                           .

Krenem i iz daljine pozdrav čujem

” Baš si prijateljica prava, hvala što nas nisi prekidala

Ciao mia amica,

Baš si dobra ti Kika “