Ogolila sam dušu,

skinula masku tjeskobe

kojom je bila prekrivena…

Sve do sada,

do ovog trena…

Uzdahnula sam uzdahom olakšanja,

pustila sam djelić sebe iz okova boli,

okova u kojima je bio zaključan,

odbačen, napušten…

Odbacila sam veo lažnog sjaja,

stavila sam novi… drugačiji,

onaj koji mi vjetar života

ne može skinuti s glave…

Ogolila sam dušu,

ali obukla sam srce u plamen snage…

Plamen koji gori ali neće izgorjeti…

Da…to sam ja,

ogoljena ali snažna žena,

žena koju valovi života neće potopiti,

neće ugušiti,

jer znam plivati…

              .

Plivam u ljepotama života,

dok mi duša slobodno

putuje…

I putuje, i ne staje,

tako lagano, spontano i neopterećeno…

           .

Jer to sam ja,

ogoljena do srži,

do kostiju, do gole kože,

ali živim …

Živim punim plućima!