http://www.hrvatskiglas-berlin.com/?p=193836

piše: Marija Juračić
Pita me unuk zašto on danas ne mora u školu, pa mu kažem da njegovi profesori danas štrajkaju.

Čini se da mu je pojam štrajka jasan jer me ne pita što je to, nego postavlja ono pravo pitanje:

„Zašto?“

„Žele veće plaće“, odgovaram lakonski misleći da će se malac zadovoljiti ovim jednostavnim odgovorom, ali on produbljuje problem:

„Pa što im ne daju veće plaće?“

Mrzovoljna sam, nisam još ni kavu popila pa odrežem narodnom izrekom:

„ Zato što su trinaesto prase!“

Odmah uočavam da diskusiju nisam ugušila, već rasplamsala pa  mu hitro pojašnjavam da krmača ima 12 sisa pa trinaesto prase uvijek ostane gladno.
Mali me gleda nekako milo, vidim da mu je žao tog trinaestog praseta pa pita zašto su baš njegovi profesori  to   trinaesto prase?  Zašto to nije netko drugi?

Pitanje je to koje si i sama godinama postavljam, nije mi jasno kako se netko, politički isturen, može zalagati za dobrobit mladih, a istodobno im ometati ono najvažnije –  obrazovanje?!

Kako objasniti djetetu da je proračun države pred pucanjem, jer je vreća šuplja, pa se njen sadržaj rasipa na sve strane, da su naši saborski zastupnici, ne tako davno, sebi izglasali drastično povećanje plaća, da i igre na političkoj ruleti koštaju, da treba hraniti sve glomazniji  birokratski aparat…

Kad bih mu i mogla sve to objasniti, skočio bi moj zet tvrdeći da opet punim malome glavu političkim smećem. Kako bih izbjegla nesporazume u kući, opet činim pogrešku pa na pitanje:

“Zašto to nije netko drugi?”

Lakonski odgovaram:

“Zato što je obrazovanje zadnja rupa na svirali.“

Čim sam to izgovorila, oči mog unuka bljesnule su znatiželjom…