Plivala sam puno puta u moru straha,

često sam ostala bez daha,

valovi su me bacili na dno,

ali izronila sam hrabro i ponosno.

                 .

Nisam dopustila da strahovi budu moj poraz,

jer bili su tu ali nisu zaprljali moj obraz,

unatoč svemu, svoja sam ostala,

samo sam još jača postala.

                   .

Snaga me je znala napustiti,

da nisam niti riječ mogla izustiti,

osjećala sam se slabo, kao da nemam gdje,

kao da me nitko ne razumije.

                     .

Život me je često bacao na dno,

na teške dvoboje izazivao,

borila sam se, svim silama borila,

često i sama u žaru borbe izgorila.

               .

Ali onda sam rekla sama sebi:”

Dosta je, život postoji u tebi,

moraš dalje, bez obzira na sve,

jer drugo ti ništa ne preostaje”…

                   .

Imala sam samo izbora dva,

ili ostati na dnu ili dignuti se sa dna,

a boljelo me je, boljelo jako,

ali drugačije nije išlo nego samo jako.

                  .

Nije sramota pasti na dno,

jer samo najjači znaju kako je to,

treba isplivati iz valova straha,

čak i kad ostanete bez daha.

                 .

A ja sam sada druga žena,

istina, ranjena ali neporažena,

unatoč vatri u kojoj sam gorila,

na kraju sam ponosna jer sam se borila.