METIN DŽENGIZ (METİN CENGİZ)

S  turskog prepjevala Ana Stjelja

 

ZIMSKO SUNCE

 

Da li je vulkan proradio tog prolećnog dana
ili je ponovo izbio rat protiv neprijatelja?

Život se po nama prosuo kao što se voda iz čaše prolije,
kao da su ulice između nas buknule pa se ugasile.

Ti si sad cvet trešnje, a ja narandže
više nema ni proleća ni zime,

u postelji tvojoj nema ni oseke ni plime.

Nas dvoje smo sada kao zimsko sunce

koga nema više.

 

       .

MOJ SIN

 

Sinu svom na dugačak put naličim,

a majka mu na zemlju naliči.

Dok sam bio daleko, zatočen,

majka ga je naučila da hoda.

                      .

ZIMSKOG DANA

Upoznao sam te jednog zimskog dana
postavljala si pitanja,
bila si ljubav svima, sem meni.

Na licu tvom behu ulice i tragovi cipela
srce si svoje setnom ljubavlju hranila,

poput podnevnog sunca,
sve si videla i prošla, sem mene.

Sada su svi daleko, samo si ti ognjište moje,
sada smo mi ti koji procvetaju u zimu

i koji u pepelu sopstvene tuge sagore.

.