Razorno, depresivno sučeljavanje. Kucka po – smrskanom. Nekoć, cjelovitom srcu… Robovi smo… Trulog tijela. A gdje je tu duša? Daljina nas, jede iznutra. Ne živim zadovoljno. Niti sam ispunjena. Svaki je dan, kao prethodni. Ubitačan. Bolan i naporan. Nedostaje mi ljubav… Koju nikad nisam imala. Barem ne… U dovoljnim količinama. Voljela bih, makar malo. Biti […]
Arhiva > julija
Rijad Arifović “Srebrena cesta”
Ostavi me noćas, samog, ispod golih zvijezda na srebrenoj cesti nizvodno od tuge i idi na vrhovima prstiju da zametneš trag Obuci hrabrost nemoj suzama pisati pjesme ne govori ništa šuti ova beskrajna duša u kojoj se budi djetinjstvo će razumjeti sve Ne pitaj kuda sam otišao i ne iznosi srce na dlanu slučajnom prolazniku […]
Milan Drašković “Fridina čarobna kuća”
Čarobna Plava kuća Jedrenjaka maketa Okrenuta slikarstvu Slike sopstvenog sveta . Cvet i krila leptira Od šećera lobanja Nestvarno spram istine Fridina izmišljanja
Lorena Vojtić “Notorno”
Bliži se… Famozni dolazak. Uzbuđenje raste… Budi se euforija. Iza nas su godine… Jaram, kamen spoticanja. Breme, stegnuto na leđima. Najljepše mladenačko doba… Proteklo je, u iščekivanju.
Maid Čorbić “Odmazda ljubavi”
Lažem Bogu i kunem dane Da će sve u redu biti Mada znam da neće Kada ne postoji dan Da te vratim K sebi
Dušan Stojković “Barbara, rat je zaista jedna velika svinjarija”
Neke su žene pratile v o j n i k e, Barbara, od Urala do Pirineja. . Srešćemo se van rata. Negde na ničijoj zemlji. Ti i ja. I buket orhideja.
Milan Drašković “Zečevi na mesečini”
Kakva sudbina čeka ugašenu fontanu, za prostranstva daleka tajna sutrašnjem danu. . Pri brzim skokovima šta im budućnost krije, sa tamnim tragovima koje noć obavije. . Što dalje od nevolja – drhte uši napete spram zamke razapete. . Uzduž usnulih polja, ova noć je njihova – bez ukradenih snova.
Emil Strniša ” Nekad bilo – 4,50″
Topao jastuk, a plahta šušti ura mi kaže – dosta je gušti, oči su snene prebiruć’ tamu moram te, posteljo, ostavit’ samu. . Nožni palac papuču traži dok hladna zora kožu mi draži, iz zrcala odraz smrknuto kaže – „Za primit plaću […]
Lorena Vojtić “Upokojena”
Kada me jako boli… Tek tada! Glasno šutim. . To se stanje može… Opisati – delirijem. . Neću izustiti, niti glasa. . Hrabro trpim… Najbolje – što znam. . I čekam… Da prestane.
Josip Ergović “Solarna orbitalna lanterna”
Nemam ni najneznatniju ideju o tome, koja je praktična svrha mojeg boravka na “Fenjeru“. Svi ostali članovi brodske posade imaju odgovarajuće stručno obrazovanje; prošli su sito i rešeto dokazivanja besprijekornosti svog zdravstvenog stanja; desetke godina proveli su po različitim tipovima simulatora; i sve to u doba kad izolacijski KonvexR još uopće nije ni bio sintetiziran. […]
