Ogolelo drvo što raste uzvodno od tvog stana plače fosfornim očima kamene suze Bilo je kaže zeleno naslikano rukama deteta samo su ga grešni kalemili u prazne saksije Оgolelo drvo u oku skuplja nebo plač dečiji i daje rebro onome ko mu oprosti ko mu oprosti san o suncu (Iz knjige “Kada te budu vrištale […]
Arhiva > lemi86
zagrljaj
Oprosti ako poneki zagrljaj ne bude tvoj ne zamjeri dugo su ruke bile prazne dugo su grlile mostove građevine drveće dugo su čekale toplinu dugo su čekale na tebe Oprosti ako se više ne pronađeš u mojim očima ne zamjeri dugo si bila svetlost u njima oprosti mi oči su te moje isplakale davno ruke […]
kapljica
nisi ista posle aplauza moje čežnje nisi ni nalik onoj što sam snio nisi ista a opet mirišeš na posebno vino ni nalik onom što sam pio nisi ista između dve berbe uspomena nisi
kako da te zamišljam
kako da te zamišljam u plesu bez muzike bez instrumenata bez cigana u senci građevina sa kojima se grlili nismo kako da te zamišljam na okovratniku kaputa bez dodira bez topline dok mi kišu u oči oblaci sipaju ne mogu mila kasno je kasno je
samo sam kiša
Noćas sam kiša reka potok ako ti nedostajem izađi na kišu dotakni me popij me Pre nego odeš u kuću naspi čašu ako me sutra poželiš sutra može grejati sunce a ja sam samo kiša samo kiša
poznajem ljubav
Poznajem ljubav po daljini po parfemu koji ostavljaš za sobom po šaputanju očima Poznajem ljubav po muzici po kopčama tvoje haljine po rečima koje smo prećutali Koliko samo poznajem ljubav uvek sam umeo nežno da se čudim zaljubljenima i nezaljubljenima još nežnije Poznajem ljubav tebe nisam
I miss you so much
Sometimes I swallow cosmos This time I keep silent with your silence I’m inhaling you So springly Childish Curative That piece of broken dreams I love silence To make a noise To make a lose your mind And to make Every your wish To jump To go crazy When you miss me under your skin […]
molitva nad praznim ramovima
Crtao sam proleće u septembru budio septembar u aprilu kraj ramova praznih Crtao sam dva metra zemlje u dahu ptica u tvom dahu malom parku tišine Crtao sam proleće molitvama da slika nikada slika ne postane
reci mi
Gde da odem u koji grad da svratim uz koju tišinu da pijem kafu i s kojim jutrom da se budim a da ne mislim na tebe.
obriši me
Obriši me kada ti nedostajem u šoljici kafe u pola strofe u pola ničeg Obriši me kada ti nedostajem na dragim slikama na svakoj obali u svakom zagrljaju Obriši me kada ti nedostajem na usnama na cvetovima sa haljina jeseni Obriši me da se opet rodim u tvojim očima u tvojim rukama
