Arhiva > lemi86

haiku4

tanak led puca na savijenom listu težina sunca

Pročitaj cijelu poeziju

haiku4

odskoči žaba njena senka u vodi još se umiva

Pročitaj cijelu poeziju

dvadeset mrva

Dvadeset kvadrata jeseni Izgubljeno ispod kože Budi me U oku mi fermentisana tišina Na rame kasne ptice U kostima plove lađe A more nadolazi Miluje početak kraja Očima ga čuješ Dvadeset galona jeseni Na jednoj staroj fotografiji LJubi me LJubi te Pre nego oslepim Postani nebo Magla sam na reci Neka svu prazninu tvoju Izmeri […]

Pročitaj cijelu poeziju

bibliotekar jeseni

U svakoj mojoj kapi krvi Pripadaš I kada me pogledaš U meni male eksplozije odjekuju Nekad se bojim da te ne odnesu Nekad te odnesu baš zbog toga jer se bojim Pod kožom mi je zauvek novembar Kap mastila Metar snova Ako svratiš Pusti da ti krv čujem Da osetim koliko me je zaorano u […]

Pročitaj cijelu poeziju

slikar

Neka te ne zbuni Gustoća mojih slova Na krilima ptica Prsti su mi jednom klijali od ljubavi Emocija oblikovala kosti U bistroj kapi rose Neka te ne zbuni Svemir o kojem smo pričali Između dva zalogaja tuge I pet grama sreće Nije to naš svemir Nikad nije ni bio Neka te ne zbune Vrata duše […]

Pročitaj cijelu poeziju

pod noktima jeseni

Koliko je glasna Tišina naših misli Pod noktima jeseni Kada ćutiš Kada ćutim Koliko nam je ostalo bliskosti U sobi bez zida Na zidu bez slika Na slikama koje smo pojeli U razmeni nežnosti Verujući nekom davno izgubljenom proleću Koliko u nama još ljubavi ima Kada suza krene A mi sami u gomili Siti daljina […]

Pročitaj cijelu poeziju

haiku4

nad krovovima tišinu zaorali glasni ždralovi

Pročitaj cijelu poeziju

dajem ti ruke

Dajem ti ruke Sva se u mene zavuci I ćuti (Usne od mora) Dajem ti oči Pravo jesenje jutro U mladom proleću (Krv od vina) Dajem ti dušu Sobu bez prozora i vrata U njoj se ljubav još rimuje (Kožu od stakla) Dajem ti ruke Moje srce više nije moje

Pročitaj cijelu poeziju

haiku4

jesenja kiša celi okean šumi u jednoj kapi

Pročitaj cijelu poeziju

znala je

Sve me je više imala Što me je više gubila I nije bila svesna te ljubavi Navike budnih da budni sanjaju I maštom pokore svet Sve sam češće umirao I sve više bio živ Bio sam savršeno nemoćan da odem Da joj ne budem kiseonik Kad se bude iz sna vraćala u javu Sve me […]

Pročitaj cijelu poeziju

prev posts