SREĆA SE DEŠAVA NA NJENIM HALJINAMA

Šta ako se probudi neka beskrajna dubina
U mom ušećerenom oku
Kao razmažen pas na njenim haljinama
Na kojima još šušte zvezde
I kotrljaju se jagode zrele

Šta ako kaktusi besno procvetaju
U venama punim narandžina soka
Kao nebo u svitanje
I koža zauvek postane leto
U čijem zagrljaju spava brod
Samo njenog mora

Šta ako je duša rođena da bude ukras crno – belim fotografijama
Na trepavicama da je nosiš kao pahulju
I da si ceo život slep zbog toga
Što ljubav koju si upoznao kao dete
Nije ljubav koja tebe odraslog zna

I onda se dva života pitaš
Da li je i sreća, sreća
Ili je to bio samo trag tvojih prstiju izgubljen negdje

Na njenim haljinama
Na njenim haljinama