Pusti ovo nevreme pod kožom predugo sam ćutao otvori me objasni me munjama Ja nosim jesen u borama ruke za ćutanje decenije decenije sam davno obećao praznim ramovima za slike za duše Pusti ovo nevreme pod kožom predugo sam ćutao nas nevidljive nas male malo ništa
Arhiva > lemi86
čega se bojiš
Udahni me diši hoću očima da te ćutim Gazi me zakorači u moju kišu tvoja sam zemlja Nahrani me osmehom noćas dok zvezde cvetaju na ljubav Ljubi me čega se bojiš.
opet kiše
(Daleko je sreća) Kiši nam blizina bez najave kap tebi kap meni Samo tiho (noćas) bojim se pljuskova.
umoran sam
Umoran sam od šaputanja kiši Umoran sam od reči i kada sam najtiši Umoran sam od ljudi i ptica Umoran od praznih ulica Umoran sam i to traje (Danas odmaram u tvojim očima)
dele me
dele me u očima drveća dele me ispod trava dele me pod jezikom dele me na dve kriške a ne znaju da si me celog ti odnela
indigo kiša
Noćas su škrti oblaci nema kiše samo poneka kap obučena u indigo sklizne u noć i ćuti Noćas su škrti oblaci kapi prazne ruke su mirne kao biljke i žedne i žedne Noćas su škrti oblaci kao ti i ja
ljudska tuga
U nevažnom sada nevažno trajem naoblačen na svetlu i u tami ulice duge ostavljam puste neka drugi gaze njima Prestao sam biti ljubazan postao sam grublji između dva dana i patnje pitam se samo postajem li to zemlja ili sam već kamen ko zna svemu prolazi rok (Iz moje knjige “Dva metra tišine” )
tek jesenja
Moja tuga je žuta crvena siva usamljena Moja bol rominja kaplje inat kaplje ponos i sunce se rasipa Moje oči moje su oči nepomična izmaglica mešanje boja (počinje) raskopčavam kožu septembar je… septembar je…
