Sećaš li se koliko sam samo voleo mostove i koliko sam verovao u jedan običan zagrljaj, tvoj Sećaš li se svitanja u odvojenim krevetima i čežnje koju si ponosno nosila koju sam ponosno nosio Sećaš li se svega što smo imali i onog što nikad nismo i nikad nećemo imati sećaš li se
Arhiva > lemi86
čega se bojiš
Udahni me, diši hoću očima da te ćutim Gazi me zakorači u moju kišu tvoja sam zemlja Nahrani me osmehom noćas dok zvezde cvetaju na ljubav Ljubi me, čega se bojiš
ZAGRLJAJ
Oprosti ako poneki zagrljaj ne bude tvoj ne zamjeri dugo su ruke bile prazne dugo su grlile mostove građevine drveće dugo su čekale toplinu dugo su čekale na tebe Oprosti ako se više ne pronađeš u mojim očima ne zamjeri dugo si bila svetlost u njima oprosti mi oči su te moje isplakale davno ruke […]
neko zbog koga se smejem
Kad ćutim i kad vrištim Kad sam drukčije budan i kad spavam (kad plačem) uvek postoji neko, neko zbog koga se smejem.
jesen ljubavi
Skupila se cela jesen u ovoj tišini plesa a reči jeftine, a reči jeftine. Nebo šumi daljina u nama naoružana lišćem samo ćuti to boje sviću među dlanovima septembar je, septembar je u grudima (u grudima)
litar daljine
Širim ruke da te zagrlim a zagrljaj ostade prazan Tuđe su moje duše dok šapućem da ne čuju tišine kako mi fali kako mi fališ (ispimo čašu) ovaj litar daljine me pretvorio u pesnika, u prosjaka kog svuda ima a najmanje u tvom zagrljaju.
zagrli me
Zagrli me posle kiša tad plačem najtiše najljepše nepobediv a smrtno ranjen. Zagrli me dok se držim za jesen nadanja žedan tebe da se napijem. Zagrli me, neka je ljubav zagrljaj, a zagrljaj hrana.
gladan sam te ostao
Fali mi jutro u tvom zagrljaju, da uđeš u moje oči da te čuvam dok sanjaš, dok te pijem na izdisaju noći Fali mi dan u tvojoj mašti, da vratim nadi krila da te maštom maštam na usnama od papira fali mi da mi fališ a znaš da gladan sam te ostao, mila
još jedno proleće
Još jedno proleće u očima punim tebe, cveta i traje Još jedan dan te grlim beharom još jedna godina miriše, na ljubav Lepo je proleće, videti zaljubljen, očima deteta koje godine ne broji kom vreme ne smeta i nikad nije i nikad neće još jedno proleće u meni cveta
slušaj kako mi lupa srce
Slušaj kako mi lupa srce u njemu oči neke, nebo nečije Oseti kako drhtim, nekih zagrljaja uvek željan a tek tvog Slušaj kako mi lupa srce u njemu sam te izmislio, u njemu ostaj nedostižna, moja moja
