Već satima pada sitna kiša

a ja bih da nebo otvori česmu

kako ću od tog zvonkog sitniša

bogatiji biti za novu pjesmu.

 

Od rujanskih kapi mokre su vlati

u travi kisne igračka od pliša

meni treba dažd koji zemlju blati

dostojan palih, najvećih kiša.

 

Bez kišobrana u jutarnjoj šetnji

mimoilaze me i stih i kiša

sve je ostalo samo na prijetnji

da će me potopiti  sila viša.

 

Ali meni srećom i nije priša

Dalmatinac u Zagrebu ne žuri

stići će me prava jesenja kiša

neka nebo samo polako curi.

 

PRIŠA – ŽURBA