Barjak tvoj vijori na bedemima
rođena iz krvi i davnih snova
živiš i rasteš u našim grudima
i svakim bilom rađaš se iznova.

Valovi tvoji miluju ti svetu obalu
izvori i rijeke kliču gordo ime
slava je tvoja nalik na katedralu
svi tvoji sinovi diče se time.

Zemljom ponositom jauče huk
i odzvanja konjanika topot
od davnina ne čuje se muk
crnim krošnjama širi se hropot.

Ognjena ti polja zriju krvlju
zahrđalom suzom uboge majke
i taj dar žrtvovan ti je s ljubavlju
srcem heroja i bez žalopojke.

Prošlost smo tvoja i budućnost
u jedno biće spojeni usudom
ti si nam mati i naša beskonačnost
kolijevka meka, naš topli dom.