Drži me za ruku, vodi me polako

tu gdje sada jesmo tek magle se viju.

Uskom strmom stazom nije kročit lako

svuda u tom grotlu demoni se smiju.

 

Zgrabit će me, mili, odvući u tminu

tamo gdje više ne čuje se smijeh

skutrena u kutu ja slušat ću nijemo

da sve što je bilo tek bijaše grijeh.

 

Drži me za ruku, znam sklizak je dlan

ako ipak padnem, dođi mi u san.

.

Marija Juračić ” Stope u pijesku” 20I3. REDAK