Ja volim mokre ulice u suton
ni kap veselja u meni ne osta
ja ipak pozdravljam vedro i smjelo
šugavo pseto ispod starog mosta.
Ja ne znam dušo jesam li poeta
il nešto drugo moje srce uze
ja samo znam da obuzme me sjeta
kad vidim psećje nijeme, suhe suze.
Mnogo je takvih koji našim gradom
prolaze tiho podvijena repa
ja stisnem srce, suze brišem kradom
što može skitač probušenog džepa.

Ti mirno spavaj, tebe se ne tiče
što jad i bijeda našim gradom hode
ti samo snjivaj luke i brodove
što slute oluje i duboke vode.

.

Marija Juračić ” Stope u pijesku” 20I3. REDAK